O znanju i poštenju podržavalaca i kritičara „Srbije na Zapadu“: Povodom kolumne Jasmine Lukač

Elem, na primeru afirmacije jednog, kako je to akademik Velimir Radmilović izjavio, „prvi put na javnoj i političkoj sceni eksplicitnog stava koji daje odgovore na vekovne probleme Srbije“, a akademik Dušan Teodorović kazao da su posredi neophodna načela i koraci na putu ka svetu prava, demokratije i bezbednosti (Nova.rs“, 10. nov. 2023, 09:47), autorka teksta „Bjelogrlić i Bojković u nemogućoj misiji“ („Danas“, 14, novembar, str. 7) vlastitu tezu o „sveopštem padu poverenja naroda u elitu kao takvu“ temelji, nažalost, na vrlo konfuznom postupku mišljenja što zakonito upada u zamku moralizovanja i olakog presuđivanja.

Na pitanje: šta je sve, pripisujući moralno posrnuće „predstavnicima i podržavaocima najavljene liste: „Srbija na Zapadu“, J. Lukač sebi dala za pravo da natrpa u dve rečenice njene kolumne, odgovoriću sumarom nekoliko ključnih ocena. Tu su: a) „udarnički rad na obesmišljavanju izbora“; b) „nepoštenje“; v) „providnost“; g) neautentičnost – „veštački dvojnik Srbije protiv nasilja“; d) „nepostiđenost“.

Takođe, ako je o kvantumu znanja reč, svakako ima smisla kazati: Da, gospođo Lukač, politika je – otkako je sveta i veka – krcata demagoškim moralizovanjem, lažima i igrokazima, što vape za masovnom podatnošću puka. NJegoš je, recimo, još određenije „krstio“ prirodu takve „pučine“, a vek kasnije, Moris Diverže je upozoravao na opasnosti političkog bauljanja masa „pod vlašću nužde i neznanja“.

Upravo zbog toga i pune svesti o značaju demokratske igre odgovornosti i smenljivosti moramo razumeti ne samo pouku jednog savremenog, globalno uglednog filozofa da će se „…manje laži izreći ukoliko težimo da odreknemo slavu i vlast najvećim lažovima“.

Uz navedenu pretpostavku slobode, nužno je imati na umu da ni odmerenost, kompetentnost, čestitost i mudrost javnih delatnika – a u tu skupinu ubrajam i novinare – nisu beznačajan uslov uspeha u ofanzivi na političku laž, kao izvora mnogih naših nedaća i nesreća.

I, iz tog razloga, kao stari prijatelj i saradnik Danasa podsećam na još jedno „slovo“ moderne političke abecede: „Politika – to su ideje“.

Ideje, njihovi ključni sadržaji, logika i vrednosne komponente, u komunikaciji sa prioritetnim potrebama ljudi za mirom, slobodom, jednakošću, pravom i pravdom, dostojanstvom, istinom, tolerancijom, sporazumom…, postajale su ne retko, a naročito u prelomnim momentima kriznih društava, glavni skretničari na putanjama društvenih kompozicija.

Držim, stoga, da itekako valja istrajati u odbrani i afirmaciji legitimnosti i funkcionalnosti osobene platforme, što nam sa sloganom „Srbija na Zapadu“ nudi jedna ekipa kandidata za beogradsku i republičku izbornu utakmicu.

Ako, dakle, ne naiđe na obnovljene, još robusnije „kineske zidove“ nerazumevanja osiromašenih masa – „pod vlašću nužde i neznanja“ – i, isto tako, ako ne poklekne pred skupinama arogantnih, jačih, bogatijih i beskrupuloznijih političkih preduzetnika, njihovih klijenata, satelita i „dvorskih“ nameštenika, što profitiraju u tranzicionim maglama grupno-interesnog egoizma i kolektivno nesvesnog, „antievropejskog“ suverenizma, kako u redovima vlasti, tako i dobrog dela „opozicionih“ zagovornika „srpskog sveta“ i evro-azijskih integracija, „Srbija na Zapadu“ može, po mom sudu, da postane verodostojan, dovoljno relevantan vesnik novog, drugačijeg talasa građanske osećajnosti, izraženije komunikativnosti i razuma na političkoj sceni Republike Srbije i regiona Zapadnog Balkana.

Sa Srbijom na Zapadu, manje će biti prostora za kolektivne laži i prevare. A, za ugled i ličnu sreću svako će i dalje morati da se suočava pre svega sa samim sobom i vlastitom sposobnošću da sagleda posledice svojih reči, uverenja i ponašanja.

Autor je politički sociolog, profesor Univerziteta u Novom Sadu u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.