Rekvijem za elitu

Ovaj član Opštinskog odbora SNS sa Vračara i posvećeni progonitelj protivnika režima deluje kao uljuđeni i uglađeni naprednjak, ma kako ta kombinacija reči zvučala nespojivo. No, stvar je u suštini.

Navodno licemerje koje je u svom prvom članku nazvao ekološkim, Klanšček sada prekvalifikuje u elitističko. To je u očima njegovih saboraca oproban način da se protivnik satanizuje, jer za razliku od celog sveta, gde je elita pokretač progresa, ovde je ona sinonim za ljutog neprijatelja.

Klanšček ostaje pri oceni da je Ekološki ustanak „stranački skup“ zato što su, uz mnoge druge, govorile dve redovne profesorke Biološkog fakulteta. On nema, niti može da ima, primedbe na njihova izvanredna stručna izlaganja, ali ih diskvalifikuje samo zato što su članice jednog udruženja građana. Pa ko će da govori o ekologiji, ako ne ekolozi?

Njegovo priželjkivano uskraćivanje prava na javnu reč utoliko je apsurdnije što dve profesorke nisu članice nijedne partije. To ih ne iskupljuje, jer po naprednjačkom nakaradnom shvatanju slobode, one su, valjda kao vrhunske intelektualke, mrska elita, pa sledstveno i pripadnice neprijateljske makar i nepostojeće „stranke“.

Moj oponent odustaje od svoje ocene: „Organizatori skupa su bili primorani na kamuflažu.“ Sada za glavnog organizatora A. Jovanovića Ćutu priznaje da je imao „iskrene i časne namere“, ali čini logički kalambur, jer je upravo Ćuta sastavio listu govornika, uključujući dve profesorke i predsednika Sindikata lekara i farmaceuta. Dakle, Ćutine „iskrene i časne namere“ su bile da organizuje „stranački skup“!?

Kao neumesnu šalu shvatam Klanščekovu tvrdnju da nisam „osporio ni jedan jedini argument, ni jednu jedinu činjenicu“. Upućujem ga da pažljivo i s razumevanjem pročita moj prethodni tekst.

Tačno je da je prethodna vlast donela zakone o mini-hidroelektranama, ali ih je ova kršila. Ubedljive dokaze o tome izneli su učesnici Ekološkog ustanka.

Ostajem pri konstataciji: „Jedno je kad se donese neki zakon, a drugo kad sela ostanu bez vode.“ Nema tu ničeg čudnog, utoliko pre što se u civilizovanom svetu samo deo reke ugura u cevi, a ne počini se ekocid njenim nestankom.

Moj oponent ne smatra da je „doušnik vlasti“, jer je jednom pomenuo odgovornost SNS-a povodom izmene nekog zakona. Koji je odnos njegovih kritika „neprijatelja“ i SNS-a? Sto prema jedan?

Istina je da nisam negirao dugogodišnje prisustvo Rio Tinta u zemlji. Držim se činjenica i upravo zato konstatujem da je ova vlast za 10 godina imala prilike da proceni opšti interes, da se uveri u pustoš koju ta kompanija ostavlja po svetu, da obavesti javnost o prednostima i rizicima ulaska u posao sa jednom ozloglašenom kompanijom, da sačeka završetak odgovarajućih studija pre srljanja u dalje aranžmane, uključujući obaveznu remedijaciju i sanaciju, itd.

Klanšček ne pokušava da brani tvrdnju svog parijskog vođe da se gušimo u smradu zato što smo hteli automobile i visok (ej, visok!) standard. Štaviše, šefovu tezu da smo žrtve progresa pobija statističkim podatkom da nam je i za vreme bivše vlasti prestonica bili jedna od najzagađenijih u Evropi. Čak i da je, kako navodi, Beograd zaista imao zagađeniji vazduh od poslovično ugroženog Sarajeva, on ne pravi razliku između Beograda kao nekada neslavnog treće rangiranog evropskog rekordera i današnjeg svetskog prvaka.

Pored toga što previđa neprikladnost poređenja nekoliko desetina evropskih prestonica sa mnogo hiljada svetskih gradova, Klanšček „zaboravlja“ da objasni kako je Srbija postala spalionica evropskog otpada.

Kao neumesnu odbacujem tvrdnju da je Skupština slobodne Srbije (SSS) „udruženje, jer za osnivanje istog je potrebno troje ljudi, a za stranku 10.000“.

SSS se, bar za sada, ne sprema za izbore (i Služba nekad svoje jurišnike navuče na tanak led). Međutim, ljudi ostvareni u svojim profesijama, koji čine SSS, ponudili su strankama platformu za međusobno dogovaranje. Šta je tu sporno?

Ponestaje prostor da bih ilustrovao posvećenost svog kritičara proučavanju istorije SSS. I nas je iznenadio po nekim zaboravljenim detaljom.

On pomno provlači kroz vreme aktivnosti uglednih ličnosti koje sam pominjao. Moja poenta je da oni danas nisu stranački opredeljeni, a da bi njihovo eventualno angažovanje u tom pogledu donelo zemlji mnoga dobra.

Moj nesuđeni Čvorović dužan je da objasni svoje otkriće: „Da se ne pravimo mnogo naivni, svi znamo ko stoji iza SSS.“ Pa, ko stoji?

Klanšček mi savetuje da se držim medicine, osporavajući mi pravo da se, kao član NUNS-a (i to počasni), oglašavam u novinama. Umesnije bi bilo da se on ograniči na svoj posao producenta, jer će doći dan kada će se stideti svog produciranja po medijima.

Autor je epidemiolog u penziji i koordinator za zdravstvo Skupštine slobodne Srbije