Bahato i nehumano 1

Resorni ministar ovakav obrt je obrazlagao „nesporazumom“ i pogrešnim tumačenjem podataka o broju zaraženih akademaca virusom korona, iako je jasno da nikakvog nesporazuma tu nije bilo, već se vlast uplašila studenata koji su se vrlo brzo organizovali i izašli na ulice braneći svoje pravo da ostanu u domovima.

Za razilku od studenata, nadležni su procenili da im opasnost ne preti od srednjoškolaca koji žive u učeničkim domovima i njihovih roditelja, pa su na njima demonstrirali bahatost, sopstvenu neorganizovanost i nehumanost.

Kako drugačije objasniti da su roditelji potpisali ugovore sa domovima, da im je rečeno da deca mogu boraviti u njima i kada imaju nastavu na daljnu, da su se đaci uselili, školska godina je počela, a onda iznenada stiže naredba da se 50 odsto kapaciteta učeničkih domova isprazni.

Direktori domova su već narednog jutra saopštili roditeljima da isele decu koja tokom predstojeće nedelje nastavu ne slušaju u školi, uz obrazloženje da su oni samo izvršioci naloga Ministarstva prosvete, a ovi Krznog štaba.

Ako u učeničkim domovima mora da boravi manje korisnika nego inače zbog opasnosti od zaraze, kako to Ministarstvo i Krizni štab nisu znali 21. avgusta, kada su domovima poslali uputstvo o sprovođenju mera prevencije?

Šta se u epidemiološkoj situaciji promenilo do 3. septembra kada je stigla dopuna uputstva sa ultimativnom naredbom da se smanje kapaciteti, uz pretnju direktorima da će biti smenjeni ako ne postupe po direktivama?

Ako Krizni štab nije upoznat sa organizacijom nastave u školama, Ministarstvo bi svakako moralo da zna da su srednje škole različito organizovale nastavu i da je to nemoguće preslikati na domove.

Da li se neko od nadležnih zapitao imaju li učenici uslove da od svojih kuća prate onlajn nastavu?

Znaju li da u učeničkim domovima živi veliki broj đaka čiji roditelji imaju skromna primanja? Imaju li svest o tome koliko košta povratna autobuska karta za koju će roditelji svakog vikenda morati da izdvoje novac?

Da li je neko imao na umu da u prestoničkim domovima žive đaci čije je mesto stanovanja i po 300 kilometara udaljeno od Beograda?

Čemu služe resorni pomoćnici ministra za učenički standard i srednje obrazovanje koji su na sve ovo morali da ukažu kada se donosila odluka? I zašto bar direktori domova nisu podigli glas da zaštite decu od kojih i sami žive?

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.