Više od 100 miliona evra mogao bi da iznese račun koji će banke u Srbiji morati da plate građanima zbog toga što su im nezakonito naplaćivale takozvani administrativni trošak prilikom odobravanja kredita.
Odluka je razumljivo naišla na žestok otpor banaka, koje sigurno neće samovoljno vratiti ove pare klijentima, ali bankari ovde nemaju na koga da se ljute – jer, sami su krivi.
O čemu se u stvari radi? Banke znaju da je kada građani uzimaju kredit, najbitnija stvar koju gledaju i prema kojoj odlučuju gde će se zadužiti, kamatna stopa. Stoga im je cilj da tu kamatnu stopu što više snize. Ali, ako bi ikako moglo, da to spuštanje kamate ne bude praćeno i neminovnim smanjenjem profita. Tu na scenu stupa „administrativni trošak obrade kredita“. Banke su zgodno smislile da ovaj izdatak, kao i razne druge, naplaćuju zasebno.
Tako, kada neko dođe da se raspita za kredit, službenik mu lepo kaže kako je kamata niska – niža nego kod konkurencije. Podatak o „administrativnom trošku“ ostane prećutan, osim ako klijent ne zna da treba i za to da se raspita. Naravno, pre potpisivanja ugovora banka mora klijenta i o tome da obavesti, ali tada je već kasno jer će se malo ko predomisliti, kada je jednom već odlučio gde da uzme kredit. Tačno je i da su podaci o administrativnom trošku dati u brošurama i na sajtu banke, ali su skrajnuti, štampani sitno i samim tim neprimetni, naročito pored velikog znaka „0% kamate“ ili nešto tome slično.
Banke su ovako radile godinama, naplaćujući od 0,5 pa do dva odsto trošak obrade. U slučaju stambenih kredita, to znači stotine evra mimo ugovorene kamate. Sada će sve to morati da vrate, jer je Apelacioni sud u Beogradu presudio da je ovakvo postupanje nezakonito. Time je uspostavljena jasna sudska praksa koju će niži sudovi ubuduće pratiti, jer su do sada sporovi presuđivani i na jednu i na drugu stranu. Međutim, da bi klijent dobio ovaj novac nazad, moraće da tuži svoju banku, pošto mu ona sigurno neće sama vratiti pare, slično kao što su roditelji morali da tuže Grad Beograd da bi dobili nazad nezakonito naplaćen novac za vrtiće. Razna udruženja potrošača već prikupljaju zahteve za tužbe protiv banaka.
Ali, zašto je ova praksa uopšte nezakonita? Zato jer u zakonu stoji da je bankama dozvoljeno da ostvaruju zaradu isključivo na osnovu kamate, što znači da su sve druge „naknade“ zabranjene. Banke su to znale, ali su ipak godinama izvrdavale ovu odredbu da bi mogle da prikažu nižu kamatu. Može se reći i da će banke sada biti kažnjene ili da će im biti naneta nepravda jer će ostati bez novca koji im je inače stvarno potreban – ukupni troškovi banke (uz neophodan profit) zaista uključuju i iznos spornog „administrativnog troška“. Ali opet, same su krive.
S druge strane, ovo znači i da krediti sad neće pojeftiniti. Čak i ako banke ubuduće budu izbacile „administrativni trošak“ iz uslova odobravanja zajmova, jedini rezultat će biti rast kamatnih stopa. Ali će barem građani lakše moći da uporede ponude banaka i da pravilnije odluče ko zaslužuje njihov novac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
