Odluka Srbije da podrži Deklaraciju Evropske unije o predsedničkim izborima u Belorusiji bila je iznenađujuća, iako ne baš do mere groma iz vedra neba.
S obzirom na dobre odnose sa Minskom, na slične autoritarne manire Aleksandra Vučića i višedecenijskog vladara Belorusije Aleksandra Lukašenka, moglo se očekivati da se Srbija opredeli drugačije, da se uzdrži ili podrži deklaraciju uz neko „ali“ – samo kada bi to bilo moguće.
Zašto je Srbija pristala da se složi sa ocenom da izbori u Belorusiji „nisu bili ni fer ni slobodni“, da su „ljudi u Belorusiji iskazali želju za demokratskim promenama“ i da zanemari podršku Minska u vezi s Kosovom, što je u suprotnosti sa većinom dosadašnjih izjašnjavanja Beograda i njegovim smušenim nastupima u međunarodnim forumima, bilo da se radi o Palestini, Rusiji, Kini…?
Za to postoje najmanje dva razloga. Jedan je mlaka podrška EU Vučiću i njegovom režimu posle poslednjeg takozvanog trijumfa liste „Aleksandar Vučić“ na parlamentarnim izborima.
Iako u Briselu, Berlinu i drugde u EU nisu osporili pobedu Vučićeve organizacije, oni vrlo dobro znaju da ni izbori u Srbiji, kao ni u Belorusiji, gde je Lukašenko navodno dobio 80 odsto glasova, a Vučićeva lista u Srbiji navodno 70 odsto, „nisu bili ni fer ni slobodni“.
Svrstavanje Vučića uz Lukašenka, a tako i nikako drugačije bi bilo protumačeno izostajanje srpskog potpisa sa deklaracije EU, značilo bi da vladar Srbije samom sebi puca u nogu i da sebe smešta među crne ovce. Kojih zapravo u EU i među zemljama željnim da u nju uđu i nema, jer je deklaracija podržana jednoglasno.
Drugi razlog koji kao da se gubi iz vida je u Moskvi. Dešavanja u Belorusiji posle izbora 9. avgusta su pokazala da predsednik Rusije Vladimir Putin ne podržava bezrezervno Lukašenka.
Osim sa Zapadom, vlast u Minsku ni sa Rusijom nema naročito dobre odnose. Pre izbora Lukašenko je optužio Kremlj za pokušaj mešanja u unutrašnje stvari Belorusije, gde je krajem jula uhapšeno više od 200 navodno ruskih paravojnih plaćenika. Jasno je da Putin ne bi dopustio ukrajinski scenario u Belorusiji, ali on se nije ni pripremao.
Putin u Belorusiji želi pouzdanog suseda sa jednako pouzdanim vlastima, a Lukašenkove se iz perspektive Kremlja očigledno nisu pokazale takvim. Da Lukašenko uživa neograničenu rusku podršku, Beogradu bi bilo veoma teško da se svrsta uz EU.
Zapadni diplomatski predstavnici u Srbiji silno su se obradovali pristajanjem Beograda uz dokument EU. Teško da je to, međutim, najava evropeizacije spoljne politike Srbije, jer će pre biti da će ona ostati smušena.
To je pokazala i izjava Ane Brnabić: „Nadam se da Lukašenko neće zameriti.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
