Biti ili ne biti

I najavljuju zvanično da najverovatnije lokalnih izbora neće ni biti zbog pojačanih tenzija i bezbednosnih rizika, a nezvanično „curi“ da će kontinuitet srpskih vlasti u opštinama na severu Kosova biti održan privremenim upravama. Odnosno, da će umesto sadašnjih izabranih 2008. nove lokalne čelnike postaviti nova vlada Srbije posle Đurđevdana. Još objašnjavaju da država Srbija ne može bez pomoći međunarodne zajednice da organizuje na Kosovu ni parlamentarne i eventualne predsedničke izbore, za koje ima „zeleno svetlo“. S tim što se ne ističe da to nije specijalno zeleno svetlo, jer se isto tako odnosi na pravo državljana Srbije da glasaju i u Sidneju, Torontu, Stokholmu ili bilo gde na planeti gde ih ima i gde je moguće upriličiti biračko mesto.

S druge strane, neki od sadašnjih predsednika opština na severu Kosova, najavljuju da će poštovati Ustav Srbije, te da sami imaju svu logistiku da sprovedu biranje za odbornike. Verovatno isto onako kao što su u februaru organizovali referendum sa pitanjem stanovnicima severa da li prihvataju institucije vlasti u Prištini.

Pitanje je šta je vlast u Beogradu dobila ili izgubila time što je prilikom raspisivanja izbora u martu najavila i da će lokalni biti održani na Kosovu? Posebno zato što je od dolaska nemačke kancelarke Angele Merkel krajem avgusta jasno saopšteno da je uslov evropskih integracija raspuštanje srpskih paralelnih ustanova na kosovskom severu. Šta god da je odgovor – dobijanje na vremenu, izbegavanje negativnih efekata u javnosti, taktičko zatezanje, politički manevar, jedini utisak je da je sve to neubedljivo. A neubedljivost je poslednje što je potrebno vladajućoj koaliciji usred izborne kampanje.