U pismu upućenom resornom ministru članovi ovih institucija ukazuju će se novi zakon negativno odraziti na dostignute standarde autonomije, što je posebno vidljivo u formiranju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog akreditacionog tela, u kojima je predviđeno smanjenje broja članova koje delegiraju univerziteti, a povećan uticaj države. Akademska zajednica nezadovoljna je što Ministarstvo prosvete nije uvažilo većinu njihovih zamerki i predloga koje su izneli tokom javne rasprave, a oni koji su učestvovali u pisanju zakona tvrde da su bili neprijatno iznenađeni jer se u skupštinskoj proceduri pojavio drugačiji tekst.

Od trenutka kada je u javnosti „procurila“ prva verzija nacrta zakona, bila je jasna namera države da uspostavi mnogo veću kontrolu u visokom obrazovanju, ali sem retkih pojedinaca koji su digli glas, akademska zajednica je bila prilično tiha. Tačno je da su tokom javne rasprave univerziteti bili kritični prema predloženim rešenjima, Nacrt zakona je odbacio i Nacionalni savet za visoko obrazovanje, ali je takođe činjenica da je sinhronizovana akcija – u ovom slučaju rektora, usledila tek kada ih je predsednik skupštinskog Odbora za obrazovanje Muamer Zukorlić optužio za „rektokratiju“. Ocene koje su se čule u javnosti da je Ministarstvo „kupilo“ dekane time što im je omogućilo da na tu funkciju mogu biti birani više puta u toku svog radnog veka, nisu bez osnova, posebno ako se ima u vidu da na mnogim visokoškolskim ustanovama dekanima teče drugi mandat. Ako se prisetimo da je više stotina profesora univerziteta svojevremeno potpisalo apel podrške predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću, ne treba da čudi mlaka reakcija na zakon, što je samo vrh ledenog brega u dešavanjima koja godinama unazad potresaju domaće visoko obrazovanje, a na koje je dobar deo akademske zajednice ostao nem.

O tome najbolje govore reči akademika Dušana Teodorovića, koji je u nedavnom autorskom tekstu za naš list ocenio da je „visoko obrazovanje Srbije ubijeno politikom, kvazinaukom, diletantizmom i nemim posmatranjem onih koji moraju da progovore“. Biti profesor univerziteta, podseća akademik, ne podrazumeva da ste amnestirani od borbe protiv plagijata, dopisivanja na radove, nepotizma, lažnih naučnih publikacija i donošenja zakona, pogubnih po visoko obrazovanje u Srbiji. Biti profesor univerziteta podrazumeva hrabrost, naglašenu društvenu odgovornost i aktivno učešće u životu akademske zajednice, što su očito mnogi zaboravili.