Ratovi na bivšim jugoslovenskim prostorima davno su, na sreću, završeni, ali posledice se, nažalost, i dalje osećaju. Nije to čudo, oružani sukobi su bili krvavi, a poginulih, ranjenih, izbeglica na stotine hiljada. Ni druge zemlje se nisu lako oporavljale od takvih tragičnih dešavanja, pa ne možemo ni mi. Imamo mi ipak jednu specifičnost. Volimo da svoje sporove vodimo pred sudovima ne samo kad je to neophodno već i ako imamo lakše rešenje.
Kao što se prosečni građani bivših jugo-prostora sa najbližim komšijom oko međe od dva-tri metra radije ganjaju po sudovima godinama nego da lepo sednu i dogovore se, tako naši političari više vole da podnose tužbe i kontratužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu nego da sednu i dogovore se.
Hrvatska je tako pre desetak godina podnela tužbu protiv tadašnje SRJ zbog genocida navodno počinjenog tokom rata u toj bivšoj republici SFRJ. Nakon promene vlasti u Beogradu 2000. godine, Srbija je Hrvatskoj predlagala da povuče tužbu i da dve zemlje sporazumno reše sporove, ali Zagreb je to odbio. Međunarodni sud pravde dao je rok Srbiji da odgovori na tužbu Hrvatske za genocid do kraja marta 2010. godine, a Vlada je odlučila da umesto odgovora, pokrene kontratužbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima. Svakako je reč o potpuno legitimnom potezu i sigurno je bolje voditi sudske sporove nego ratove, ali postavlja se pitanje čemu to?
Ozbiljni političari s obe strane su verovatno svesni da Međunarodni sud pravde neće rešiti preostale srpsko-hrvatske sporove. Pošto ni u ranijem slučaju BiH, Srbija nije direktno osuđena za genocid, šanse da Međunarodni sud pravde osudi bilo koju stranu u slučaju hrvatske tužbe i srpske kontratužbe, minimalne su. Od svega će vajdu imati samo skupi advokatski timovi i oni delovi političkih elita u Hrvatskoj i Srbiji koji svoj opstanak zasnivaju na stalnom podgrevanju mržnje i sukoba. Pošto je predsednik Srbije Boris Tadić istog dana kada je objavljena vest o kontratužbi izjavio da ne treba žuriti sa njenim podnošenjem, prostora za dogovor izgleda i dalje ima. Treba sačekati i videti. Možda će naslednik Stjepana Mesića ma mestu predsednika Hrvatske imati više sluha za dogovor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
