Iz izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) moglo bi da se zaključi da je Srbija, ipak, monarhija, a da to niko ne zna, jer građani izdržavaju prinčevsku porodicu Karađorđević, a da pri tom nemaju nikakav uvid u to kako se troše njihove pare.

Kako se navodi u izveštaju DRI, Ministarstvo kulture je prošle godine, pod stavkom „Zaštita kulturne baštine“, platilo je 57.000 dinara za kupovinu novina i časopisa princu Aleksandru Karađorđeviću. Uz novine – sreća pa se ne navode kakvog profila, za dvorski kompleks na Dedinju, iz džepa poreskih obveznika se godišnje izdvaja ukupno 30 miliona dinara, odnosno 322.000 evra. Rashodi su kao i kod svake državne institucije – vozni park, kancelarijski materijal, poštanske usluge, kupovina i održavanje kompjutera, nabavka baštenske opreme, održavanje parka… Od ukupne sume, čak 20 miliona dinara otišlo je na reprezentaciju, poslugu i angažovanje radnika. Sporno je što Karađorđevići nisu izveštavali Ministarstvo, odnosno građane Srbije, na koji način troše državni novac. Reklo bi se, nisu ni prvi ni poslednji. Međutim, ovde je problem kompleksniji, jer 322.000 evra nije mala suma da bi se trošila bez kontrole, naročito kad su u državnoj administraciji u toku otpuštanja, kada je nezaposlenih sve više i kada je do posla jednako teško doći kao od Banovog brda do Novog Beograda. Dakle, skoro nemoguće.

Problematično je i to što Ministarstvo kulture, koje je zaduženo za neku vrstu kontrole trošenja novca to nije uradilo. Pozivanje na istoriju u ovom slučaju malo znači. Poznato je šta se dogodilo sa imovinom Karađorđevića posle Drugog svetskog rata.

Kako izgleda, nije daleko dan kada će predsednik parlamenta sa zakonima pod miškom odlaziti u Beli dvor na odobrenje.