Fašizam u centru Beograda

Usvojen je davne 2009. godine i izričito navodi da će novčanom kaznom „od 5.000 do 50.000 dinara“ biti kažnjen „za prekršaj fizičko lice koje učestvuje u manifestaciji, ističe simbole ili obeležja ili delovanjem na bilo koji drugi način kao pripadnik ili pristalica neonacističke ili fašističke organizacije“. I pogodite šta – ovaj zakon u slučaju prekjučerašnjeg skupa podrške rehabilitaciji Milana Nedića, predsednika kvinsliške vlade u Srbiji, uprkos tome što su jake policijske snage razdvajale Nedićeve pristalice od grupe antifašista, predstavnika LDP i DS, nije primenjen. A imala je država zašta da reaguje. Osim nacističkih povika, bilo je tu salutiranja u nacističkom maniru, dizanja ruke u dobro poznati nacistički pozdrav Adolfu Hitleru, ali i javnog propagiranja fašizma. Kao organizatori skupa navedene su organizacije „Srpski carostavnik“ i „Srbska akcija – podvig i borba“.

Ipak, vlast u Srbiji ovo kao da ne zabrinjava. Baš kao ni učestali napadi na novinare, medijsko-politički obračuni sa neistomišljenicima, kao i zlokobna mržnja koju sama vlast generiše u svakom javnom nastupu. Istine radi, spiralu rehabilitacije su svojevremeno započele Tadićeve demokrate spornim zakonima o vraćanju oduzete imovine od Drugog svetskog rata, a pošto je preduslov za vraćanje oduzete imovine bila sudska rehabilitacija, neizbežno je moralo da dođe do ovoga što imamo danas. Naravno, ideja je bila krajnje jednostavna – da bi se dobila oduzeta imovina morala je da se izvrši rehabilitacija. Kao i sve, i ovo je pretvoreno u farsu, jer istorijski gledano zna se ko je bio Milan Nedić i kakvi su bili njegovi odnosi sa nacističkim okupatorima tokom čitavog Drugog svetskog rata.

Situacija u Evropi nije nimalo ružičasta i sve države imaju slične probleme, ali pošto imaju jake institucije brzo se i obračunavaju sa propagatorima fašizma. U Srbiji to, nažalost, nije slučaj. Država koja ne primenjuje sopstvene zakone i ne reaguje na izlive mržnje i rehabilitaciju fašizma, u zemlji u kojoj je od ruke nacista i domaćih izdajnika stradalo na desetine hiljada nedužnih ljudi, saučesnik je u svakom budućem zločinu. I za to nema nikakvog opravdanja.