Da li će veliki broj seoskih škola biti zatvoren ako se pređe na nov sistem finansiranja po broju učenika (od septembra 2014) i koliko bi prosvetnih radnika moglo da ostane bez posla, pitanje je koje se po ko zna koji put pokreće u javnosti, ali javnost i dalje ne zna tačne odgovore.
Najavljene izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja motivisale su sindikate prosvetnih radnika da zatraže od prosvetnih vlasti da odustanu od prelaska na finansiranje „per kapita“ ili da ga odlože bar za 10 godina. Sindikati tvrde da će najavljene promene dati katastrofalne rezultate, da će dovesti do ukidanja odeljenja sa malim brojem đaka, zatvaranja seoskih škola i velikih viškova zaposlenih. Kažu i da je to „izmišljotina“ Svetske banke, čiji je cilj da se drastično smanji broj zaposlenih u obrazovanju u siromašnim zemljama i pozivaju se na ranija loša iskustva u Rumuniji i Bugarskoj.
A zagovornici ove ideje uveravaju nas da nema razloga za strah. Da će nov način finansiranja obezbediti veću efikasnost, ali i veću odgovornost lokalnih samouprava i direktora škola za trošenje novca. Obećavaju i da će voditi računa o specifičnostima lokalnih samouprava. Priznaju da će biti viška zaposlenih, ali tvrde da oni ne treba da brinu da će ostati na ulici. Ministar prosvete je više puta rekao da se neće ulaziti u promene ako se ne obezbede otpremnine. Reagujući na prekjučerašnje istupanje sindikata prosvetara, pomoćnik ministra koji „vodi“ ovu priču odgovorio je – pet godina se priča o finansiranju po učeniku, a sindikati se tek sad plaše.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto za tih pet godina nije javno objašnjeno kakvu korist će imati naše škole od najavljenih promena, da li će to dodatno opteretiti siromašne opštinske budžete, kakvi su rezultati postignuti u lokalnim sredinama gde se nova formula isprobava.
Jasno je da postojeći sistem mora da se menja. Broj đaka se iz godine u godinu smanjuje. Ali to se ne dešava podjednako u svim gradovima i regionima, pa je u većim centrima evidentno da je previše učenika u odeljenjima, dok se negde to već smanjilo na „evropski“ nivo. Međutim to se nije dogodilo zbog potrebe efikasnosti nastave, već zbog demografije, pa je činjenica da su život, proklamovane reforme u prosveti i racionalizacija u potpunom neskladu. A kvalitet obrazovanja? Izgleda da se ne uklapa u „per kapita“ i ostale kvaziorganizacione i finansijsko-smanjivajuće formule.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
