Amerika je podeljena – pola za Trampa pola za impičment – pa ipak preovlađuju ocene da pokrenuta procedura opoziva neće naškoditi aktuelnom predsedniku.
Ona nema mnogo smisla jer je osuđena na neuspeh. Osim ako se dogodi neko nepredviđeno čudo, Tramp će dobiti podršku Senata u kojem većinu imaju njegovi republikanci. A za opoziv je neophodan pristanak ovog, gornjeg doma Kongresa, i to dvotrećinski.
Američka javnost je takođe umorna zbog dugotrajnosti postupka – počeo je saslušanjima u oktobru, a završiće se u Senatu u januaru – i toga što on političku scenu (još uvek) najjače svetske sile drži u nekoj vrsti vanrednog stanja.
Impičment produbljuje polarizaciju kako među dvema političkim strankama – demokrate u Kongresu su gotovo stopostotno za opoziv, a republikanci isto tako nepodeljeno za predsednika – tako i u američkom društvu.
Demokrate su otkako su dobile većinu u Predstavničkom domu na izborima pre godinu dana rešile da je iskoriste: impičment Trampa, iako neizgledan, vrhunac je njihovih pokušaja da predsedniku pomrse konce.
Šta je računica demokrata? Svakako to da bi pritisak na aktuelnog „lidera slobodnog sveta“ mogao da ugrozi njegovu nameru da na izborima predstojeće godine dobije drugi mandat. To je logično, ali s druge strane Tramp ostavlja utisak nadmoći ne samo zbog činjenice da je već na predsedničkoj funkciji, nego i zbog toga što njegovi protivnici nemaju jakog kandidata na vidiku.
Džozef Bajden i Berni Sanders, koji se smatraju predsedničkim protivkandidatima s najvećim šansama, ne čine se takmacima koji mogu zaustaviti Trampa, ne samo zbog starosti koja im je svoj trojici zajednička. Bajden je personifikacija „bivšeg režima“, a uz to je procedura opoziva u vezi sa poslovima njega i sina u Ukrajini, odnosno navodnim Trampovim pritiscima na Kijev da ih istraži. Sanders sa svojim demokratskim socijalizmom u SAD ima šanse koliko ih je u Britaniji imao Korbinov „ludački socijalizam“, kako ga naziva Toni Bler.
Tobože „impičovani“ Tramp čak se i nije našao u tako lošem društvu – među još dvojicom predsednika čija je smena pokušana je i Bil Klinton koji mu je lično mrzak, ali koji važi za jednog od najuspešnijih predsednika u istoriji SAD. Sve u svemu, velika drama privodi se kraju da bi se odmah posle nje krenulo u izbornu groznicu koja, dakle, makar za sada ne nagoveštava kraj „trampizma“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
