Iz afere u aferu 1

Javnost Srbije nije dočekala razrešenje afere „Krušik“, a već je otvorena nova „Ruski špijun“.

Između afera „Krušik“ i afere „Ruski špijun“ postoji suštinska razlika, a to je da u prvoj imamo u njenom središtu građanina, običnog čoveka, zaposlenog u fabrici „Krušik“ – zatočenog Aleksandra Obradovića.

U drugoj imamo nedovoljno jasan, mada po filmskoj mašti privlačan, obračun obaveštajnih službi. Ili pak, njihovu saradnju, takvi su holivudski zapleti. U slučaju naše stvarnost pak „Ruski špijun“ se može tumačiti na više nivoa, ali jedan od njih svakako jeste poruka građanima da poveruju da je sve toliko komplikovano i zbunjujuće, da je nemoguće razabrati se.

Da običan čovek, iako mu od toga u krajnjoj liniji, zavisi život, zaposlenje, plata, budućnost dece, ne može da se meri sa tako moćnim entitetima kao što su službe bezbednosti.

I da zato ne može da shvati ko je u pravu, a ko nije, sem toga da niko tu, samim tim što je u politici nije čist i nije svetac. I da se ne obazire na tumačenja da je „Ruski špijun“ odstupnica kroz koju treba provući ogromno biračko telo Srpska napredne stranke, da izbegne provaliju sumnje. Provaliju u koju umalo da ih grunu „Krušik“, novinari, ali i opozicione stranke.

Bolje je da sumnjaju u to da je predsednik Srbije protiv Rusije, a za Zapad, nego da je upleten, on i njegovo najbliže okruženje, u trgovinu oružjem na štetu državnih firmi i spoljnopolitičkog položaja Srbije.

Ono što je najveća pouka i poruka jeste da i građani koji protestuju na ulici, čak iako se njihov broj smanjio, vrše pritisak na vlast i na njenu svemoć. Nisu uzalud i u Ustavu zato zajamčene sloboda govora i okupljanja kao osnovna prava.

Jer, kad institucije postanu izigrane i zarobljene, kada su kao hipnotisane sve ustanove jednog civilizovanog društva – od tužilaštva, preko parlamenta, pa i do vlade u kojoj Ana Brnabić ne trepnuvši kaže da je Vučić naredio VBA da sprovede istragu, iako Vučić nema ovlašćenja da to učini (VBA nije u sastavu Vojske već Ministarstva odbrane), kad dakle najviši državni službenici svakodnevno krše svoju zakletvu narodu, trgovi ipak ostaju mesto gde nezadovoljstvo može da se iskaže.

I da se sačuva nada, da institucije nisu trajno zarobljene, već da su samo „blokirane“ i da je pitanje vremena kada će ih pritisak naroda odblokirati.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Iz afere u aferu”

  1. Lažnom starom aferom „Ruski špijun“ pokušavaju da ospore stvarnu aferu „Krušik“, jer su obe bugarski novinari objavili, pa nas vlast želi navesti da pomislimo da ako je afera „Ruski špijun“ lažirana da onda mora da je i afera „Krušik“, ali lažnom aferom se ne može osporiti stvarna afera.

  2. U toj tzv. špijunskoj aferi nešto ne štima. Događaj se desio pre godinu dana, a Vučić ne zna za njega. Ili naše bezbednosne službe nisu imale tu informaciju (što ne bi čudilo jer oni prisluškuju samo naše opozicione lidere, a ne strane špijune) ili ako su je imale nisu je dostavili predsedniku. Zašto?Objavljivanjem snimka baš sada čista je nameštaljka. Vlast je do guše u svakodnevnim aferama pa narodu hoće da skrene pažnju na bajate događaje. Nažalost to mogu jer ovaj narod …je vrlo čudan narod. Bili pod Turcima 500 godina.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.