Ako se uopšte može govoriti o njihovoj mogućnosti da biraju.

Izbor je između korumpirane i autoritarne vlasti i opozicije koja ni najmanje ne skriva svoje veze sa inostranom silom koja se isto tako otvoreno meša u unutrašnje stvari Venecuele. Sjedinjene Države, većina komšijskih zemalja i Evropska unija žele prevrat – smenu predsednika više nego sumnjivog legitimiteta samoproglašenim alternativnim predsednikom. Rusija, Kina, Turska i druge zemlje sa autoritarnim režimima su na suprotnoj strani.

U sredu je u Karakasu u sukobima građana i oružanih snaga bilo najmanje 26 mrtvih. Kada se ta cifra doda bilansu iz prethodnih godina, dolazi se do stotina izgubljenih života u politički podeljenoj zemlji. Oko tri miliona građana izbeglo je iz Venecuele, inflacija je dostigla 10 miliona posto.

Nikolas Maduro prvi put je izabran 2013, sa 1,6 odsto glasova u odnosu na protivnika. U maju prošle godine ponovo je izabran na glasanju koje je opozicija bojkotovala, odlučivši da mandat započne tek nedavno, pošto mu je prethodni istekao. Uz sebe ima vojsku od koje Sjedinjene Države traže da promeni stranu. „Oružane snage nikada neće prihvatiti predsednika koji je postavljen od mračnih sila, niti onoga koji je samog sebe protivpravno postavio“, rekao je, međutim, ministar odbrane Vladimir Padrino.

Kada je reč o SAD, Trampova administracija, koja je u raskoraku sa ranijim u vezi sa mnogim pitanjima, „na liniji“ je što se tiče Venecuele. „Režim ranijeg predsednika Nikolasa Madura nije legitiman. Shodno tome, sve njegove objave i akte smatramo nelegitimnim i ništavnim“, rekao je državni sekretar Majk Pompeo. To je linija Monroove doktrine iz XIX veka, prema kojoj je takozvana zapadna hemisfera zabran Vašingtona. Trampa mnogo ne zanima što EU ima isti stav prema Venecueli. „Mi u ovom pitanju nismo neutralni, već podržavamo ono što radi Guaido“, izjavio je nemački šef diplomatije Hajko Mas, aludirajući na venecuelanskog poslanika koji sebe vidi kao prelaznog šefa države.

Tramp je čak izjavio da je na stolu i vojna opcija, što ipak ne treba uzimati zdravo za gotovo. Za Madurovu vlast veću opasnost, prema nekim analizama, predstavljao bi napad na naftnu industriju Venecuele. Prošle godine Venecuela je u SAD dnevno izvozila u proseku 58.000 barela.

Nadgornjavanje Zapada/SAD sa Venecuelom traje još od izbora Uga Čaveza za njenog predsednika. Čini se da je razrešenje blizu.

Povezani tekstovi