Kip lajt – drži svetlo

 Ne baš kao u opskurnoj vesti da bivši pilot CIA tvrdi da su Zemljani kažnjenička kolonija koju nadziru vanzemaljci sa Meseca, ali nadziraniji smo nego inače. Jer, prava vojska stručnjaka za politički marketing privodi kraju fazu proučavanja naših navika, reagovanja, stavova, dubokih i plitkih poistovećivanja… Taj posao je nikad zahvalniji zato što najveći deo toga sami o sebi objavljujemo na društvenim mrežama, a i po ko zna kojim digitalnim tragovima – poput potrošačkih upitnika. Posle faze proučavanja čeka nas faza udara – beogradska izborna kampanja kojom naš predsednik Vučić brani svoj ključni biznis projekat Beograd na vodi.

Ako se na ekskluzivnoj površini u centru prestonice uz Savu, taj kompleks gradi sa onoliko efikasnosti kao što vlast SNS izvodi masovne radove šire po Beogradu, onda naš predsednik ima veliki problem. Jer, iako Vučićevi tviter-protivnici beogradsku asfalt pretkampanju otmeno nazivaju dekonstrukcijom, manje otmeni okupacijom komunalnim neredom, reč je o sistemu nedovršene seoske kuće. Prvo se zamisli građevina van graditeljskih mogućnosti, a onda se radovi ostave poludovršeni, sa šutom, blatom i bez maltera, a deci koja sledećih deset godina preskaču to, stalno nabija na nos da je sve to zbog njih i da je barem kuća veća od komšijske. Dakle, ako je to situacija i sa velelepno zamišljenim kompleksom Beograd na vodi, Vučić sigurno ima ozbiljan problem sa suinvestitorima. Prema glasinama koje se ne daju proveriti, jedino što sigurno gradi na tom gradilištu su hidro-pumpe za drenažu terena.

Vučić takođe ima problem sa novogodišnjom jelkom na Trgu republike, čija je cena dospela u svetsku štampu, kao kuriozitet kako se luksuzira srpska prestonica – jelkina cena 83.000 evra.

To je nebranjiv primer korupcije beogradskih vlasti i poljuljao je Vučićev politički profil više nego što je to uspela cela opozicija unazad do 2012. „Jelka“ je naprednjake prikazala u potpunom i jasnom svetlu – oni posle tog slučaja ne mogu više sebe da predstavljaju kao borce protiv korupcije „žutih“. To jest mogu, ali ne deluje. Nije uspelo ni Vučiću u TV nastupu da u isto vreme glumi gnev pravednika zbog „jelke“ i brani svog gradonačelnika Beograda Sinišu Malog. Sada, čak i da Vučić uhapsi nekog iz svog najbližeg okruženja, to ne bi moglo da vrati raspoloženje nama građanima da postoji nada da će pljačka i zloupotreba našeg novca i javnog interesa, biti kažnjena i zabranjena. I uz to društveno neprihvatljiva. Nada nam je uspešno ubijena pritiskom provučićevih medija, životom na nesigurnoj ekonomskoj ivici, teškom zloupotrebom državnog aparata, ali i protokom vremena. Uprkos svim pokušajima da to prikrije, SNS ne samo da nije ostvarila svoje glavno obećanje – da će biti bolja od DS na vlasti, nego je postala opakija, opasnija i brutalnija poluverzija te vlasti. U 2018. Vučić će ili prihvatiti neku podelu vlasti sa opozicijom ili se prepustiti riziku da sa vlasti bude zbačen u trenutku kada se to bude najmanje očekivalo. To nisu zlonamerne slutnje, već iskustven uvid – kako vladaš, tako će ti se i vratiti. Samo još da dobijemo ono što možemo zvati opozicijom, i da se uverimo koliko su u pravu politički realisti koji tvrde da ona ne može da nastane ni iz čega, već iz onoga što već postoji na sceni. Ili su u pravu politički utopisti, kojima su svi isti, uz neke izuzetke poput Inicijative Ne da(vi)mo Beograd i koji su spremni i da od njih okrenu glavu na prvu sumnjicu da se opozicija ponaša politički, a ne gerilski.