Nemačkoj su dobri odnosi sa Rusijom u strateškom interesu, izjavila je u petak tokom susreta sa predsednikom Vladimirom Putinom u Sočiju kancelarka Angela Merkel.
„Kada bismo prihvatili da druge velike sile, takođe i one koje su nam saveznice, odlučuju umesto nas, više ne bismo bili suvereni“, rekao je dva dana ranije u Sofiji na samitu EU-Zapadni Balkan predsednik Francuske Emanuel Makron, i mislio pre svega na Sjedinjene Države.
Makron će kod Putina na leto, kaže Danasu ovdašnji ambasador Francuske Mondoloni dodajući da njegova zemlja sa Rusijom ima dobre odnose.
Da li se spoljnopolitičko klatno EU od Amerike pomera ka Rusiji? Ili, da li se EU okreće sebi? Biće da se trenutno stanje može opisati samo kao haos.
Administracija Donalda Trampa za sada izuzima EU, i njene vodeće zemlje, valjda još uvek američke saveznice, Nemačku i Francusku od carina na čelik i aluminijum koje je uvela, na primer, Kini i Japanu, ali ta pretnja još nije otklonjena. Istovremeno, Amerika od njih, kao i od svih drugih zemalja, sada izričito zahteva da prekinu svaku poslovnu saradnju s Iranom pošto je odstupila iz nuklearnog sporazuma s Teheranom. Inače, slede sankcije.
Ko misli da u Srbiji strani ambasadori sebi svašta dopuštaju, neka pročita tvit američkog ambasadora u Nemačkoj Ričarda Grenela: „Nemačke firme koje su aktivne u Iranu treba odmah da prekinu svoje poslove.“
„SAD ne mogu da budu svetski ekonomski policajac“, odgovorio je na zahtev Vašingtona francuski ministar finansija i ekonomije Bruno le Mer. Francuska je spremna, izgleda, i na kontramere, Nemačka ne bi da srlja.
U sektoru odbrane Nemačka je potpuno zavisna od Sjedinjenih Država, a u ekonomiji cifre govore sve: 2017. godine je obim trgovinske razmene Nemačke i SAD iznosio 180,3 milijardi dolara, a Nemačka je u SAD izvezla robu u vrednosti od 111,5 milijardi evra. Amerika je, kada je reč o izvozu, najvažniji trgovinski partner Nemačke. U ukupnoj razmeni, SAD su joj treći partner. Obim nemačke razmene sa Iranom 2017. je iznosio 3,8 milijardi dolara.
Merkel i Putin su potvrdili svoju rešenost da izguraju projekat Severni tok 2 uz, čini se, neizvestan status Ukrajine kao tranzitne zemlje za ruski gas, uprkos kancelarkinim rečima da ga ona „mora“ imati i Putinovom „obećanju“ da će ga imati u meri u kojoj je to ekonomski isplativo. Uoči kancelarkinog puta u Soči, američka emisarka doputovala je u Berlin i svojim domaćinima rekla da njena zemlja Severni tok 2 želi da zaustavi po svaku cenu.
Transatlantski poredak kakav je postojao od 1945. je, prema brojnim ocenama, srušen, a obrisi nekog novog se još ne naziru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
