Trodnevno savetovanje ekonomista, poslovnih ljudi i vlade juče je završeno. Srpski Davos, reč koja se ove godine nije čula na panelima, protekao je u očekivanoj atmosferi. Puno priče, malo inicijative. Puno zamerki, malo rešenja.
Ipak, ako forum na Kopaoniku ima jednu pozitivnu tačku, to je njegova sposobnost da iskristališe jednu zajedničku misao svih učesnika. Prošle godine ta misao bila je izvoz, ove – reforme. Isto kao što su onda svi listom ponavljali mantru da je Srbiji potreban izvozni model rasta, tako sada svi traže reforme (i opet izvoz). I kao što je onda malo ko imao ideju kako povećati izvoz tako i sada niko nije rekao kako da se promeni obrazovni sistem tako da odgovara potrebama tržišta ili kako da se depolitizuju javna preduzeća i reši problem nezaposlenosti.
I koja je onda korist od ovog skupa? Ako se gledaju direktne posledice – mala. Jeste da je izvoz porastao prošle godine, ali ne zbog veće produktivnosti ili boljih proizvoda srpskih firmi, već zbog pada dinara. Izvozni model zapravo ni dalje ne postoji. Nažalost, slična sudbina skoro sigurno očekuje i reforme.
Jedna korist, ma koliko neopipljiva, jeste da skup na Kopaoniku pokazuje dokle je odmakla ekonomija u poslednjih godinu dana. Ovoga puta, odgovor je nidokle.
Pomalo komično, malo više tragično, zvanični zaključak skupa, pretenciozno nazvan Kopaonički konsenzus, glasi da Srbiji treba novi model rasta zasnovan na izvozu. Ako to zvuči poznato, to je zato što su učesnici isto to zaključili i prošle godine. Dakle, za godinu dana, ni oni ni mi nismo se pomakli nijedan korak.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
