Vijetnam: Bogatašica osuđena na smrt zbog prevare od 44 milijardi dolara

U najspektakularnijem suđenju svih vremena u Vijetnamu, bogatašici je izrečena smrtna kazna zbog jedne od najvećih svetskih bankarskih prevara.

Iza veličanstvene žute zgrade suda iz kolonijalnog doba u Ho Ši Minu, 67-godišnja vijetnamska investitorka osuđena je na smrt zbog pljačke jedne od najvećih banaka u zemlji u periodu od 11 godina.

Retko se dešava da vijetnamski sudovi osuđuju žene na smrt, a ovo je možda prvi put da je takva kazna izrečena za finansijsku prevaru.

Truong Mi Lan je osuđena na smrtnu kaznu jer je na prevaru stekla 44 milijarde dolara na ime zajmova od Komercijalne banke Sajgon.

Presudom se od nje zahteva da vrati 27 milijardi dolara, ali tužioci sumnjaju da će to nekada biti naplaćeno.

Neki veruju da izricanjem smrtne kazne sud pokušava da izvrši pritisak na nju kako bi otkrila gde su nestale milijarde.

• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
• Kako je živela ozloglašena kriptokraljica – penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike
• Elizabet Holms: Od „najmlađe milijarderke“ do suđenja za veliku prevaru
• Kako je ćerka uzbekistanskog diktatora izrgadila imperiju nekretnina vrednu 240 miliona dolara

Komunističke vlasti se obično trude da sve drže daleko od očiju javnosti, ali su ovog puta bile vrlo otvorene, sa mnogim detaljima slučaja objavljivanim u medijima.

Oni su rekli da je 2.700 ljudi bilo pozvano da svedoči, a slučajem se bavilo 10 državnih tužilaca i oko 200 advokata.

Dokazi su bili u 104 kutije ukupne težine šest tona.

Osim Truong Mi Lan, koja je negirala krivicu, na optuženičkoj klupi bilo je još 85 ljudi.

„Mislim da u komunističkoj eri nikada nije bilo ovakvog suđenja“, kaže Dejvid Braun, penzionisani zvaničnik američkog Stejt departmenta sa dugogodišnjim iskustvom i poznavanjem prilika u Vijetnamu.

„Sigurno nije bilo ni blizu ovakvih razmera“, dodaje.

Suđenje je bilo najdramatičnije poglavlje do sada u kampanji nazvanoj „Užarena peć“ u borbi protiv korupcije koju godinama vodi generalni sekretar Komunističke partije Ngujen Fu Trong.

Konzervativni ideolog ogrezao u marksističkoj teoriji, Ngujen Fu Trong veruje da gnev naroda zbog neukroćene korupcije predstavlja egzistencijalnu pretnju monopolu Komunističke partije na vlast.

Još 2016. godine, on je započeo ozbiljnu borbu protiv korupcije, smenivši tadašnjeg premijera koji je bio naklonjen biznisu.

Postao je najvažniji čovek Komunističke partije.

Tokom ove kampanje, dva predsednika i dva zamenika premijera bili su primorani da podnesu ostavke, a stotine zvaničnika je disciplinski kažnjeno ili zatvoreno.

Sada im se pridružila jedna od najbogatijih žena u zemlji.

Truong Mi Lan potiče iz kinesko-vijetnamske porodice u Ho Ši Minu, nekadašnjem Sajgonu.

Ho Ši Min je dugo bio komercijalni motor vijetnamske privrede, što datira još iz vremena kada je bila antikomunistička prestonica Južnog Vijetnama, sa velikom zajednicom etničkih Kineza.

Počela je kao prodavačica kozmetike na pijaci, radeći zajedno sa majkom, da bi potom krenula u ozbiljan biznis, kupujući zemlju i nekretnine nakon što je Komunistička partija započela period ekonomske reforme, poznat kao Doi Moi, 1986.

Do 1990-ih, posedovala je hotele i restorane.

Iako je Vijetnam u svetu poznat po brzorastućem proizvodnom sektoru, kao alternativni lanac snabdevanja Kini, većina bogatih Vijetnamaca zarađivala je špekulišući imovinom.

Svo zemljište je zvanično u državnom vlasništvu, a u poslovima oko toga često sve zavisi od ličnih odnosa sa državnim zvaničnicima.

Kako je privreda rasla, tako je eksplodirala korupcija i postala je hronična bolest društva.

Do 2011. godine, Truong Mi Lan je bila poznata poslovna ličnost u Ho Ši Minu, i bilo joj je dozvoljeno da organizuje spajanje tri manje banke bez novca u veći entitet: Komercijalnu banku Sajgon.

Vijetnamski zakon zabranjuje bilo kom pojedincu da poseduje više od pet akcija u bilo kojoj banci.

Ali tužioci kažu da je preko stotina lažnih kompanija i ljudi koji su bili predstavljani kao njeni punomoćnici, Truong Mi Lan zapravo posedovala više od 90 odsto akcija kompanije Sajgon komeršl.

Optužili su je da je koristila moć da postavlja svoje ljude za menadžere, a zatim bi im naložila da odobre stotine kredita mreži lažnih kompanija koje je kontrolisala.

Iznosi su zapanjujući.

Njeni zajmovi su činili 93 odsto svih kredita banke.

Prema tužiocima, od februara 2019. pa u naredne tri godine, naredila je svom šoferu da podigne 108 biliona vijetnamskih donga (više od četiri milijarde dolara) u gotovini iz banke, i da ih sakrije u njegovom podrumu.

Toliko novca, čak i da je sve u novčanicama najvećeg apoena u Vijetnamu, težilo bi dve tone.

Optužena je i za velikodušno podmićivanje kako bi osigurala da njeni finansijski poslovi nikada ne budu kontrolisani.

Jedan od onih kojima je suđeno bio je glavni inspektor u centralnoj banci, koji je optužen za primanje mita od pet miliona dolara.

• Droga, striptizete, poslovna pratnja i utaja poreza: Druga optužnica protiv sina američkog predsednika
• Čistka u Kini pred Kongres Komunističke partije: Nekoliko državnih službenika osuđeno na smrt
• Bivši predsednik Fudbalskog saveza Kine osuđen na doživotni zatvor

Truong Mi Lan je pred sudom delovala iscrpljeno i bila je bez šminke, a takva pojava u suštoj je suprotnosti sa njenim pređašnjim glamuroznim fotografijama objavljivanim u medijima.

Ali sada se postavljaju se i pitanja zašto joj je toliko dugo bilo dozvoljeno da vara.

„Zbunjen sam“, kaže Le Hong Hiep koji vodi program vijetnamskih studija na singapurskom Institutu Jusuf Išak.

„Ovo nije bila tajna. Na tržištu je bilo dobro poznato da Truong Mi Lan i njena Van Tin Pat grupa koriste Komercijalnu banku Sajgon kao sopstvenu kasicu prasicu za finansiranje masovne kupovine nekretnina na najboljim lokacijama.

„Bilo je očigledno da je odnekud morala da uzme sav taj novac. Ali, opet, to je vrlo uobičajena praksa. Komercijalna banka Sajgon nije jedina banka koja se ovako koristi. Zato ju je vlada možda izgubila iz vida jer ima toliko sličnih slučajeva na tržištu“.

Dejvid Braun veruje da su je štitile moćne ličnosti koje su decenijama dominirale biznisom i politikom u Ho Ši Minu.

Zbog načina na koji je vođeno suđenje, i on vidi u tome neki značajniji faktor: pokušaj da se ponovo potvrdi autoritet Komunističke partije nad slobodnom poslovnom kulturom na jugu.

„Ono što Ngujen Fu Trong i njegovi saradnici u stranci pokušavaju da urade jeste da povrate kontrolu nad Sajgonom, ili barem da ga spreče da izmiče.

„Sve do 2016. partija u Hanoju je prilično pustila ovu kinesko-vijetnamsku mafiju da upravlja Sajgonom.

„Na sva zvona su pravili buku kakva bi se i očekivala od lokalnih komunističkih apatrčika, ali su u isto vreme muzli grad i uzimali mnogo novca iz svih tih poslova“.

• Korupcija u Srbiji: Najlošije u prethodnih 12 godina, pokazao indeks Transparentnosti
• Dosije „Pandora papiri“: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
• Korupcija u EU i „Katargejt“: Optuženi Italijan kaže da će „ispričati sve“
• Otkrivena velika korupcija u vezi sa oružjem u Ukrajini, kaže tajna služba

Sa 79 godina, šef partije Ngujen Fu Trong je krhkog zdravlja i gotovo sigurno će morati da se povuče na sledećem Kongresu Komunističke partije 2026. godine, kada će biti izabrani novi lideri.

Bio je jedan od generalnih sekretara sa najdužim i najupečatljivijim stažom, vraćajući autoritet konzervativnog krila stranke na nivo koji nije viđen od reformi 1980-ih.

On očigledno ne želi da rizikuje da dozvoli da prevelika otvorenost potkopa političku moć partije.

Ali on je žrtva kontradikcije.

Pod njegovim rukovodstvom stranka je postavila ambiciozan cilj da do 2045. dostigne status bogate zemlje, sa ekonomijom zasnovanom na tehnologiji i znanju.

To je ono što je bliži partnerstvu sa Sjedinjenim Državama.

Ipak, brzi ekonomski rast u Vijetnamu gotovo neizbežno znači i više korupcije.

Ako se previše borite protiv korupcije, rizikujete da ugasite mnoge ekonomske aktivnosti.

Već postoje pritužbe da je birokratija usporila ekonomiju, pošto zvaničnici izbegavaju da donose odluke koje bi ih mogle da ih umešaju u slučajeve korupcije.

„To je paradoks“, kaže Le Hong Hiep.

„Njihov model rasta se godinama oslanjao na koruptivnu praksu. Korupcija je bila ulje kojim je mašinerija podmazivana. Ako tog ulja više ne bude, stvari možda više neće funkcionisati.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]