Taman kada su predstavnici Ministarstva pravde odahnuli, ostavivši iza sebe natezanje sa vazda kritički nastrojenom domaćom stručnom javnošću oko predloga Ustavnih amandmana, dočekao ih je hladan tuš.
GREKO, ekspertsko telo Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije, objavilo je izveštaj koji se, najblaže rečeno, kosi sa hvalospevima koje možemo da čujemo od naših zvaničnika, svaki put kada se povede reč o reformskim naporima Vlade.
Ukratko, GREKO je došao do zaključka da Srbija nijednu od trinaest preporuka koje joj je u julu 2015. godine uputilo ovo telo nije primenila na zadovoljavajući način. Dakle, Srbija u svom reformskom zanosu za dve i po godine nije stigla da osigura dovoljno vremena kako bi skupštinski poslanici znali koje zakone usvajaju ili uredi način na koji oni kontaktiraju sa lobistima. Takođe, neuvažene su ostale i preporuke koje su zahtevale jačanje nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija i uspostavljanje jasnih kriterijuma za njihov izbor i napredovanje.
Za razliku od situacija kada iste ili slične kritike upućuju predstavnici strukovnih udruženja ili nevladinih organizacija, ministarstvu ovoga puta nije bilo ispod časti da se oglasi. „Ubrzano radimo na ispunjavanju preporuka“, saopštili su uz opasku da su gotovo sve već ispunjene.
Međutim, iako efektno razotkriva jalovost borbe protiv korupcije koju ova vlast deklarativno sprovodi već šest godina, izveštaj Saveta Evrope ne zadire u suštinu problema.
Sve i da Ministarstvo pravde ispuni preporuke GREKO-a do oktobra, kako su najavili, to neće ni za jotu unaprediti borbu protiv korupcije. Korupcija je pogonsko gorivo aktuelnog (a i prethodnih) režima, vezivno tkivo koje glomaznu tvorevinu koje je zaposela vlast drži na okupu. I nema tog propisa ili zakona koji to može da ugrozi.
Malo vredi uređivanje pravila u parlamentu, ako će vladajuća većina „praznim amandmanima“ da pojede vreme za diskusiju. Zakon o kontaktima sa lobistima bi imao smisla samo u sistemu u kojem narodni poslanici nisu puki pritiskači tastera. Da li sudije i tužioce biraju poslanici ili istaknuti pravnici koje oni biraju, od sporednog je značaja. Nema tog zakona koji se ovde ne može zaobići.
Pa tako, u Srbiji je izvodljivo da na čelo Agencije za borbu protiv korupcije bude postavljena „nestranačka ličnost“ koja je bila kandidat za odbornika vladajuće stranke. Nisu nam strani ni tenderi čiji uslovi su toliko specifično definisani da samo jedna firma može na njih da odgovori. U takvoj zemlji se najunosniji međunarodni poslovni ugovori čuvaju u sefu, daleko od očiju javnosti.
I nažalost, nema tog izveštaja koji će toj praksi da stane na put.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
