… u cilju podizanja nivoa bezbednosti i sigurnosti građana, preduzela niz mera i radnji prema bezbednosno interesantnim osobama i istakao da, u tom periodu, na teritoriji naše zemlje nije počinjeno nijedno ubistvo koje je posledica obračuna kriminalnih grupa. A onda je, par sati kasnije, nepoznati napadač na Novom Beogradu ispalio pet hitaca u poznatog advokata Dragoslava Ognjanovića, ranivši pritom njegovog sina.

Već duže vreme ministrova uveravanja o stabilnoj bezbednosnoj situaciji u zemlji stoje na klimavim nogama, ali još se nije desilo da brutalna stvarnost tako efikasno sruši krhku Stefanovićevu konstrukciju. Posle ovog krvavog demantija, valjda više ni on ne veruje u sopstvene reči.

Ova manipulacija statistikom, u kojoj se stvarnost sagledava isključivo kroz brojke koje zvaničnici iznose na konferencijama za medije, postala je omiljena disciplina svih ministara u vladi. Pa tako dolazimo do toga da povećanje penzija zapravo vodi njihovom smanjenju, a da rast zaposlenosti ne vuče sa sobom i povećanje BDP-a. Međutim, za razliku od ekonomije, kriminal je znatno teže kamuflirati. Tela se teško sakrivaju među brojevima. A i sve ih je više.

Ministar Stefanović bi morao da shvati da je smisao policije da štiti građane i imovinu. Da osigura da se ubistva poput ovog subotnjeg ne dešavaju, a ako se već dešavaju, da počinioci budu privedeni pravdi. Policija ne služi da se vladajuća stranka prikaže u povoljnom svetlu, a ni da se udome „zaslužni“ pojedinci. Prosto, neke stvari bi morale da budu iznad stranačke računice.

Ako Stefanović ovo ne može da shvati, onda mu nije mesto na poziciji ministra unutrašnjih poslova. Ako može, ali svesno odbija, tek onda mu nije mesto na toj poziciji. Učestala ubistva koja ostaju nerešena su pitanje daleko ozbiljnije od toga ko je na vlasti. Ako se sa ovim tempom mafijaških obračuna nastavi, neće više biti ni bitno ko je nominalno na vlasti.