Markovi neprijatelji

To tvrdi visoko pozicioniran službenik Bezbednosno-informativne agencije. Dakle, sve one koje predsednik Srbije i njegova ekipa na vlasti identifikuju kao pretnju po ostanak na vlasti, BIA prepoznaje kao neprijatelje građana. Opasnost od takvih tvrdnji, koje dolaze iz državnih institucija nadležnih za brigu o javnom dobru i interesu građana, sve se manje oseća, s obzirom na to da su se slične po karakteru umnožile u proteklih šest godina, koliko je Srpska napredna stranka na vlasti. Svaka sledeća tvrdnja koja stavlja u negativni kontekst kritičare vlasti, umesto da povećava, zapravo ublažava šok i nevericu zbog toga što vlast pribegava tako brutalnim metodama uvođenja strahovlade i diktature. Cilj je da građani zamrze ličnosti iz navedenih organizacija, da stanu u odbranu vladajuće stranke, koju bi prepoznali kao branitelje njihove bezbednosti na sledećim izborima. Kada se putem strogo kontrolisanih a najgledanijih i najčitanijih medija sada već redovno plasiraju informacije o tome da pojedine ličnosti ugrožavaju bezbednost svih građana, ta mržnja prema njima postaje utvrđena dobijajući karakter običajnosti.

Nakon izjave službenika BIA, Marka Parezanovića, da opozicija, pojedini mediji, nevladin sektor i sindikati predstavljaju pretnju za bezbednost građana, javio se predsednik Srbije da smiri situaciju. To je već uigrana šema za dovođenje u zabludu ne samo ovdašnjeg javnog mnjenja već i inostranog, koji posmatra situaciju u državi u kontekstu evropskih integracija. „Slušajte, mislim da ne treba građani Srbije da se plaše. Ne znam u kom smislu je to Marko rekao, moraću da pogledam“, rekao je Aleksandar Vučić, glumeći racionalnu, staloženu i, može se i reći – normalnu osobu. Predsednik države svoje saradnike uveliko stavlja u poziciju idiota, kršitelja zakona i najelementarnijih pravila za obavljanje javnih funkcija, da bi se njegova pozicija u odnosu na druge cenila kao razborita i trezvena. Nakon povezivanja ličnosti sa stranim faktorima koji imaju za cilj da napadnu i ugroze opštu bezbednost u zemlji, sledi faza njihovog hapšenja i osuđivanja na kazne zatvora. Do toga još nije došlo ali, imajući u vidu trendove, nameće se kao vrlo realno pitanje da li će i takvi slučajevi uskoro postati običajnost u našem društvu.