O spremnosti naše vojske da odgovori na sve izazove, pre svega odbrambene, kako često govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napominjući da naša država vodi mirnodopsku politiku, nema ni govora.
Činjenice ga demantuju. I statistika, na koju se najčešće poziva govoreći o uspesima vlade i sveopštem prosperitetu društva.
Naime, statistički podaci vezani za Vojsku Srbije su poražavajući. U protekle dve godine oko 3.000 vojnika napustilo je VS. Sa platom od 32.000 dinara i odsustvom od kuće više od 200 dana godišnje, bez plaćenog prekovremenog i noćnog rada, toplih obroka i regresa, mnogi od njih su shvatili da su bavljenjem vojnim pozivom zapravo na gubitku. Statistika kaže i da sistem odbrane Srbije trenutno ima 32.055 pripadnika, a da mu je potrebno najmanje 35.000. Ova grana matematike precizno navodi i da u proseku svakoga dana vojsku napusti četvoro pripadnika.
Pitanje je onda, čemu sva retorika o opremljenosti, spremnosti i gotovosti naše vojske? Domaćim patriotama, uvek spremnim za eventualne ratne pohode, ispred svojih računara, kucajući poruke o Kosovu, ustašama… I to baš u vreme predizborne kampanje? Ili su reči o snazi i jačini naše vojske namenjene inostranom faktoru i regionalnim liderima, kako im slučajno ne bi palo nešto na pamet? Verovatno i jedno i drugo. U svakom slučaju, demagogija.
Ministar odbrane Zoran Đorđević odbija da razgovara sa predstavnicima vojnog sindikata, umesto zaključivanja kolektivnog ugovora, samoinicijativno donosi propise kojima se ionako niska primanja pripadnicima vojske dodatno smanjuju. U situaciji kada vojnici gladuju, napuštaju službu i odlaze na neka bolja radna mesta, neozbiljna je ne samo retorika o našoj „vojnoj sili“, već i kupovina polovnih migova, naoružanja i sličnih demonstracija moći. Ili izvršiti reformu sistema odbrane Srbije, smanjiti broj pripadnika i onima što ostanu omogućiti osnovne uslove za rad i život, ili se jednom za svagda, okanuti retorike koja vrlo često asocira na onu iz devedesetih, kada smo se kao „velika vojna sila“ borili na mnogim frontovima. I svuda gubili. Ovakva situacija ne može trajati u nedogled. Već koliko na jesen, vojska planira da izađe na ulice i da se poput svih ostalih demonstranata bori za svoja prava. Tada će i oni koji slepo veruju Aleksandru Vučiću uvideti da nismo nikakva vojna sila. Što možda i nije loše. Ali odnos prema zaposlenima u vojsci sigurno mora biti humaniji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
