Ako se obistine proročanske želje njegovog prijatelja Bakira Izetbegovića, Redžepu Tajipu Erdoganu smeši se produženje vlasti za još deset godina, osim ako u međuvremenu kola Turske krenu nizbrdo. Odnosno, ako posustane osnažena turska ekonomija koja je dosadašnjem – od 2003 – premijeru Erdoganu donela veliku popularnost među sugrađanima.
Na predsedničkim izborima u nedelju, Erdogan je pobedio već u prvom krugu, sa 52 odsto osvojenih glasova nadmašivši kandidata opozicije Ekmeledina Ihsanoglua za gotovo 15 odsto glasova. Krajem meseca stupa na (prvi?) petogodišnji mandat s obećanjem da počinje „era pomirenja u turskom društvu“. Šta Erdogan podrazumeva pod pomirenjem tek će se videti, ali ono što ne baš slaba opozicija očekuje jeste vladavina prava i dosledna podela vlasti, što je, prema brojnim kritičarima, za vreme „stare ere“ Erdogana dovedeno u pitanje.
Tokom predizborne kampanje, Erdogan je, pre bi se reklo, produbljivao podele diskvalifikujući svoje protivnike, prebrojavajući im krvna zrnca i naširoko vodeći kampanju – pored ostalog i represivnim aparatom – protiv onih koje je označio kao zaverenike koji ugrožavaju legitimnu vladu.
Kurdi su, kada je o pomirenju reč, nešto drugo – Erdogan je posle pobede najavio nastavak mirovnog procesa i investicija. Kurdi, koji čine petinu stanovništva Turske, u nedelju su se dvoumili između Erdogana i sopstvenog kandidata upravo zbog dosadašnjih ulaganja u njihov region, za šta zasluge pripisuju dosadašnjem premijeru. Naravno, i zbog promene politike prema PKK.
Pobeda Erdogana je legitimna, tim pre što su ovo bili prvi neposredni izbori za predsednika Turske. Bojazan, međutim, izaziva Erdoganovo istrajavanje u nameri – tako obećava – da poveća ovlašćenja predsednika koja su, prema turskom ustavu, ceremonijalna. To je već jednom pokušao, ali bezuspešno, pošto je Ustavni sud odbacio njegovu inicijativu.
Na simboličnoj ravni, Erdogan nije doneo ništa novo. Posle pobede se pomolio u Ejup sultanovoj džamiji, kao što su pre ustoličenja činili sultani, i poručio da je pobedila „ne samo Turska – pobedili su Kabul, Bejrut, Sarajevo i Skoplje, pobedili su Damask, Ramala, Gaza i Jerusalim“. Ipak, s obzirom na krahiranje Erdoganove politike „nula problema sa susedima“, u nadolazećem vremenu je moguće da će Ankara biti okrenuta pre svega sopstvenom dvorištu, a u inostranstvu, razumljivo – svom najbližem, Bliskom istoku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
