Sa 60 miliona evra može svašta da se uradi u srpskom zdravstvu. Recimo izgradnja i opremanje Kliničkog centra u Kragujevcu se procenjuje na 44 miliona evra.
Izgradnja i opremanje KC u Novom Sadu će koštati 47 miliona evra. Izgradnja i opremanje nove zgrade KC Niš (koji je trebalo da bude otvoren u martu) plaćeno je 35 miliona evra. Ili recimo mogu se povećati lekarske plate od 500 evra kako bi se zaustavio egzodus kvalifikovanih zdravstvenih radnika u Nemačku i druge zemlje Zapadne Evrope.
Tih oko 60 miliona evra država bi mogla da uštedi svake godine kada bi na tenderu nabavljala lekove sa A i A1 liste (na recept) po generičkom nazivu (INN) umesto po nazivu brenda. Plastično, Fond umesto da raspiše tender za nabavku toliko i toliko enalaprila (lek za visok pritisak), on raspiše tender za lek koji sadrži ovu aktivnu supstancu a ima naziv koji mu je dao proizvođač. Na tom tenderu praktično nema konkurencije, a farmaceutske kompanije daju ponude koje su vrlo blizu maksimalne cene koju je odredila država. Rezultat je da su lekovi u Srbiji po dva, tri, pa i četiri puta viši nego u Crnoj Gori, Mađarskoj, Makedoniji, Rumuniji…
Ključni argument farmaceutske industrije je da bi se prelaskom na tender po INN nazivu leka smanjio kvalitet zdravstvene zaštite hronično obolelih građana, odnosno neko ko je pio lekove za pritisak proizvođača „x“, morao bi da pređe na lek proizvođača „y“ ako on da nižu cenu.
Naravno da neće reći da su protiv toga zato što će njima iz džepa biti izbijeno 60 miliona evra, iako bi i sa nižim cenama koje su proizvod konkurencije ostvarivali sasvim dobru zaradu.
S druge strane, sa onih 60 miliona evra ušteda mogao bi se prilično podići kvalitet zdravstvene zaštite za decu obolelu od retkih bolesti čiji roditelji obijaju pragove državnih institucija ne bi li dobili terapiju ili često i samo dijagnozu. Ili recimo koliko bi se podigao kvalitet zdravstvene zaštite za one ljude koji nisu uspeli SMS-ovima da sakupe dovoljno novca za odlazak u inostranstvo na operacije koje se ne mogu obaviti u Srbiji, a koje Fond ne može da plati.
Sličan otpor farmakoindustrije bio je i 2014. godine kada se prelazilo na nabavku lekova sa B liste (za bolničko lečenje), a rezultat je bio ušteda od 32 miliona evra i smanjene cene za prosečno 27 odsto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
