Pandemija sumnje

Otkada je juna prošle godine u svetu proglašena pandemija, svetsku i domaću javnost neprekidno „zapljuskuje“ ne virus, nego kontroverze u vezi sa njim. Dok su epidemiolozi, s jedne strane, svakodnevno uveravali narod u nadolazeću opasnost od „meksikanca“, s druge strane, mediji, političari, čak i pojedini lekari iznosili su kontraargumente. Rezultat: narod, jednostavno, zbunjen. Slična situacija, samo još kompleksnija, ponovila se sa vakcinama. Zbog hitnosti, procedure provera su skraćivane, neke zemlje naručile su dovoljno doza za celokupno stanovništvo (Britanija), neke nijednu dozu (Poljska). Kontradikcija je bilo i kada je reč o sastavu vakcina, navodnoj toksičnosti, (ne)upotrebi kod male dece. Teorije zavere ukazivale su na spregu proizvođačkog lobija i „naduvane“ priče o pandemiji.

Ni Srbiju nije zaobišla konfuzija, počev od nabavke (najavljeno je direktno od proizvođača, a potom se ispostavilo preko više posrednika), plaćanja i neplaćanja, potpisivanja ili ne. Većina poslanika slala je direktne poruke građanima protiv cepljenja, uprkos tome što se Vlada još 2005. saglasila sa Planom protiv pandemije koji uključuje tri miliona doza vakcine. Tada se, prema rečima dr Predraga Kona, prvog epidemiologa Srbije, o „epidemiji sumnjičavosti“ nije razmišljalo.

Iako je vakcinacija kod nas besplatna, zbog slabog odziva najavljuje se mogućnost odustajanja od dela poručenih cepiva. Nismo jedini. Dok je u Švedskoj vakcinisano 70 odsto stanovništva, u Nemačkoj je to učinilo tek pet odsto. U susednoj Rumuniji građani su se naprasno zainteresovali za vakcinaciju posle smrti poznatog grlumca.

„Kap koja je prelila čašu sumnje“ jeste priča pokrenuta u Savetu Evrope i najavljena istraga o sprezi farmaceutskih kuća i globalne kampanje protiv gripa. Ukoliko se takve optužbe pokažu osnovanim, to će biti mnogo više od „medicinskog skandala stoleća“. Pitanje je da li bi se, i kada, svet oporavio od epidemije nepoverenja u zdravstvene vlasti čije posledice mogu biti nesagledive.