Ali, Makron je, uz neskrivenu srdačnost, iznova opravdao „titulu“ pragmatičnog lidera, imajući u vidu njegovu napomenu da 2025. nije „automatski kriterijum“ za prijem Srbije u Evropsku uniju, već da sve zavisi od sprovođenja reformi.

Francuski predsednik je, takođe, istakao da se njegova država zalaže za pronalaženje rešenja za kosovski problem, bez navođenja konkretnijih detalja na tu temu. U sličnom maniru, „retorike u rukavicama“, srpski predsednik istakao je u obraćanju medijima u Jelisejskoj palati da je sa Makronom „postigao visok stepen saglasnosti“ i u razgovorima o Kosovu, uz konstataciju da će „Srbija čuvati mir na dnevnom nivou“.

Vučić i Makron razmenili su i „javne komplimente“ – dok je gost iz Beograda naglasio da ceni Makronovu iskrenost i zalaganje za reformu EU, pariski domaćin naveo je da Francuska „duboko poštuje Srbiju“ i zahvalna joj je na doprinosu u očuvanju bezbednosti Balkana i borbi protiv ilegalnih migracija. Podjednako važni simbolički gestovi bili su međusobno darivanje, čestitanje Novaku Đokoviću na osvajanju Vimbldona i francuskim fudbalerima na tituli prvaka sveta, te Makronovo obećanje da će ove godine posetiti Beograd.

Tajming Vučićevog boravka u Parizu takođe je bio „znakovit“ – neposredno uoči nove runde briselskih pregovora, a pre „letnjeg zatišja“ u radu evropskih institucija. U tom kontekstu, može se reći da je predsednik Srbije zabeležio još jedan značajan „poen“ na međunarodnom terenu, baš kao što čini čestim odlascima u Berlin, kod nemačke kancelarke Angele Merkel. Ali, ti „poeni“ neće značiti mnogo ni Vučiću lično ni srpskim vlastima u celosti ukoliko u narednom periodu obećanja o „rasplitanju kosovskog čvora“ i uspostavljanju pravne države ostanu samo „mrtva slova na papiru“, ciljeva na čijem ispunjenju energično insistira upravo francuski predsednik. Stoga, ostaje da se vidi da li

pomenuta srdačnost ostati konstanta u odnosima Srbije i Francuske, ali jedno je sigurno – Francuska, pod vođstvom Makrona, pokazuje da je istinski zainteresovana za Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, odnosno da izlazi iz senke Velike Britanije.