Za razliku od početka 90-ih kada je počinjao ratni raspad i kada su prvo bili održane neuspele međunarodne konferencije, sada smo prvo imali briselske pregovore. I opet smo došli u tačku kada je za neke Srbe mleko u plastičnoj kesi luksuz, i kada se osluškuje da li je rat već počeo.

Ljudi na severu Kosova su ogorčeni, pokazivali to ili ne. Oni se, koliko god da to njihovi lideri ne priznaju, ni po čemu ne razlikuju od drugih ljudi 21. veka kojima su najvažnije dve stvari – bezbednost i potrošnja, odnosno životni uslovi, koliko mogu da zarade i šta mogu da kupe.

Najveći poraz zvaničnog Beograda je što i sada, nakon svih ovih godina, nesreća i nedaća, nije našao drugi politički izvor za napajanje svoje moći, sem ljudskih života. Sve se i dalje svodi na srpske glave, koje treba da prihvate zadatu im ulogu na dnevnoj bazi, praveći se da im je to istorija i sudbina odredila. Iako, zaista nije.

Samo što i dalje imaju nesposobne i korumpirane političare na vlasti, a te dve stvari neminovno idu zajedno, koliko god da se neki teše lažnom stabilnošću, kao i u vreme Slobodana Miloševića. Uostalom, setimo se koliko je bilo priče do samo pre koji mesec o tome da je važna normalizacija, da je važno kako ljudi žive, da nije važan status, da pregovori u Briselu služe jedino i isključivo da olakšaju građanima.

I, gde je sada to olakšanje? Gde je sada silna briga za to kako žive Srbi, je li to polumrtvo slovo na papiru o projektima Vladine Kancelarije za KiM, projektnim zadacima koji se nazivaju i predsednikovim izveštajima o briselskim pregovorima.

Da li je to maltretiranje ljudi, da izlaze na veštačke mitinge podrške, prave veštačke akcije, zatvaraju prodavnice i uopšte glume otpor za koji ustvari nemaju ni pravu podršku i potporu ni iz samog zvaničnog Beograda, akamoli nešto drugo? Jer, zvanični Beograd svakog trenutka može da se odazove na neki evropski samit i da objavi neki non pejper ili slično rešenje, a da sve dosad rađeno padne u vodu.

Ne bi bilo prvi put. Uostalom, šta su uopšte motivi vrha Vučićeve vlasti da se kiti građanskim otporom na Severu, da li je to zaštita za Milana Radoičića i ostale, poznate odranije pravosuđima u regionu, koje potražuju istražni organi Prištine? Zaštita za kriminalnu vrhušku, a ne za obične ljude.

Povezani tekstovi