Prvo su došli po Majića

Kako bi narednih par dana izgledalo u takvom društvu, pod uslovom da u datim okolnostima može uopšte da se desi da poslanici vladajuće partije kao čopor napadnu jednog sudiju zbog toga što je u televizijskoj emisiji izneo stav koji se kosi sa oficijalnim.

U takvom društvu bi prvi reagovao Visoki savet sudstva (VSS), imajući u vidu da im je posao da reaguju u sličnim situacijama. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i VSS-a bi zakazao konferenciju za medije, na kojem bi izneo nedvosmislen stav da je nedopustivo da se vređa jedan sudija i da se dovodi u pitanje njegov profesionalni integritet. Takav imaginarni predsednik VSS-a bi poimenice upozorio poslanike SNS-a, predsednicu Skupštine i ministarku pravde, rekavši im da prestanu da urušavaju ugled sudstva i ućutkavaju sudije.

Odmah za njim, oglasio bi se i predsednik Apelacionog suda u Beogradu, institucije u kojoj radi Miodrag Majić. U saopštenju zamišljenog predsednika suda, izjave koje insinuiraju da su sudije primile novac za oslobađajuću presudu, bile bi okarakterisane kao skandalozne i poslanik koji ih je izgovorio bi bio upozoren da svojim postupcima dovodi u pitanje kredibilitet institucije Apelacionog suda.

Zatim bi usledila saopštenja strukovnih udruženja i nevladinih organizacija, čak i onih koji se ne slažu uvek sa Majićevim stavovima. Ta nepostojeća udruženja bi shvatila da je odbrana Majićevog prava na slobodno iznošenje stava preče od njihovih pojedinačnih razmirica.

Najzad, u celu priču bi se uključili mediji. Tiražne novine i televizije sa nacionalnom frekvencijom bi objektivno izveštavale o ovom slučaju. Bile bi organizovane tematske emisije koje bi problematizovale pravo na slobodu govora i sposobnost vladajuće stranke da trpi kritiku.

Međutim, Srbija 2019. godine nije takvo društvo. U današnjoj Srbiji institucije sudske vlasti ćute. Strukovna udruženja, sa izuzetnom nekolicine organizacija koja su se već oglasila ovim povodom, isključivo su fokusirana na mrvice, čekajući da im vladar baci neko unapređenje ili pravosudnu funkciju. Što se tiče medijske obrade teme, malo medija se osim Danasa odlučilo da prati priču i usudilo da je prikažu u svetlu koje nije laskavo po SNS. Zbog toga smo optuženi da smo „politički pamflet“ koji vodi „organizovanu kampanju protiv Vučića“.

Nebrojano mnogo je razlika između ovog „idealnog“ i današnjeg srpskog društva. Međutim, jedna je ključna – u ovom „idealnom“ ima malo više ljudi sa kičmom koji će stati u odbranu temeljnog prava da se iznese svoje mišljenje.