Odbrojavanje Maduru, čija je legitimnost svakako upitna, ne dešava se, međutim, prvi put, pa su razložni upiti koliko će to pitanje vremena da potraje: da li je reč o danima, nedeljama ili mesecima? Dugotrajni zamrznuti konflikt u Venecueli se ne predviđa.

Uz Boltona, izjave koje svedoče o gotovo neposrednom mešanju Sjedinjenih Država u venecuelansku krizu potekle su i od državnog sekretara Majka Pompea i samog predsednika Donalda Trampa, koji obećava da će Vašington učiniti da Maduro, mada „žestok momak“, bude svrgnut sa vlasti.

Venecueli su svakako potrebne promene. Zemlja je već godinama u krizi, ekonomskoj podjednako koliko i političkoj. Zavladala je glad, milioni ljudi su zbog toga izbegli, društvo je podeljeno na pristalice i protivnike Madura. Ali nametnut je zaključak da je jedino moguće rešenje vojni puč, kakav je izgleda pokušan u utorak. Dobro plaćena vojska i oficiri lojalni su Maduru i očekivanje je da oni promene stranu zarad još boljih plata i privilegija.

Nisu samo SAD strani umešači. Brazil, pod rukovodstvom krajnje desnog predsednika Žaira Bolsonara, takođe podržava nedemokratski pokušaj promene vlasti, kao i još jedan broj latinoameričkih država. Rusija i Kina se ne mešaju – tako to izgleda na prvi pogled – ali njihova podrška održavanju statusa kvo i insistiranje da je situacija u Venecueli normalna i da je jedina nenormalnost mešanje njihovih geopolitičkih rivala takođe je svojevrsno mešanje.

Do političke promene u Venecueli će svakako doći, ali ona neće biti demokratska niti mirna. Ukoliko je Vašington rešen da je sprovede, druge sile će teško moći da mu pariraju u prostoru koji se smatra američkom „hemisferom“. Zato je teško zamisliv zamrznuti konflikt ili situacija nalik sirijskoj gde se „legitimni“ predsednik Asad, uz presudnu podršku Rusije, održava na vlasti već osam godina od izbijanja rata. Građani Venecuele jedino mogu da se nadaju da će ta promena proteći uz što manje žrtava.

Povezani tekstovi