Srpske termoelektrane decenijama zagađuju vazduh u regionu ogromnim količinama štetnih gasova, objavio je početkom ove godine portal EurAktiv uz tvrdnju da otrovne emisije iz EPS-ovih elektrana premašuju šest puta vrednosti dopuštene domaćim i međunarodnim zakonima, što je izazvalo prevremenu smrt hiljada ljudi na Zapadnom Balkanu i u Evropskoj uniji.
To je jedna činjenica.
Druga je da se Srbija obavezala da do 2050. godine izbaci ugalj iz sistema proizvodnje struje, a da se u nekoliko narednih godina poveća udeo obnovljivih izvora.
U tom svetlu, deluje razumno stav ministarke Zorane Mihajlović, prosleđen EPS-u, da nisu potrebni novi kapaciteti termoelektrana već da se postojeći remontuju kako bi imali što manju emisiju štetnih gasova.
Zašto je to izazvalo toliku buru, tvrdnje da ministarka želi do 2030. da zatvori sve termoelektrane i kopove pa će radnici ostati bez posla, otkud protest rudara, zahtevi za smenu Mihajlovićeve, pozivanje na predsednika Srbije?
I zašto tvrdnje da je EPS sve radio u skladu sa odlukama Vlade i nadležnog ministarstva (valjda onog u prethodnom sazivu) ako je i informacija da treba smanjiti udeo uglja došao takođe iz vlade, iz takođe nadležnog ministarstva?
Otkud ponovo zborovi radnika predstavljeni kao protest rudara uz neizbežnu asocijaciju da je na tom istom mestu pre 21. godinu bio petooktobarski protest kojim su radnici Kolubare započeli proces rušenja Miloševića?
U sindikatu radnika Kolubare tvrde da je okupljanje rudara bilo socijalni protest, ali nisu propustili priliku da traže smenu ministarke jer „je glasnogovornik lobija koji se zalaže za otkazivanje izgradnje Termoelektrane Kolubara B i brzo gašenje svih termo pogona, a koji čine uvoznici struje i investitori u vetroparkove“.
Gotovo identičnu argumentaciju prilikom prozivanja Mihajlovićeve izneo je v.d. direktor EPS-a Milorad Grčić, samo u grubljem tonu: „Uvek ću biti na strani rudara jer oni i kada štrajkuju rade više u korist Srbije nego pojedinci koji samo štancuju izjave i rade za uvozne lobije.“
Ni ministarka nije ostala dužna. Objasnila je da niko nije pominjao gašenje termoelektrana 2030, da je rukovodstvo izmanipulisalo rudare, da niko, baš niko neće ostati bez posla ali je izrazila i sumnju da li postoji neki drugi interes u insistiranju na izgradnji novog termoenergetskog postrojenja.
Ipak, protest i izjave nakon njega pomalo su zazvučali kao rečnik koji čujemo sa sastanaka mesnih odbora SNS-a gde se raspravlja o Nebojši Stefanoviću. Da li to znači da je i ministarka Mihajlović u „istom paketu“, ili se poslovodstvo EPS-a nije snašlo u novoj podeli karata među naprednjačkim funkcionerima. Ili je možda u pitanju pokrivalica za loše rezultate EPS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
