Primedbe koje su preko medija pojedini privatni izdavači tokom poslednjeg Sajma upućivali organizatorima, treći dan po okončanju ove u regionu vodeće međunarodne manifestacije, zvanično je saopštila trenutno najveća državna izdavačka kuća u Srbiji JP Službeni glasnik.

Dan kasnije oglasilo se i Udruženje profesionalnih izdavača Srbije sa zahtevom za programskom i koncepcijskom obnovom Sajma knjiga, čije je poslednje izdanje, kako tvrde u UPIS-u, pokazalo da je ova manifestacija „postala samo najveća od mnogih rasprodaja“.

Pošto je reč o srpskom izdavaštvu, čuo se i kontrastav – Udruženje izdavača i knjižara smatra da je „koncept Beogradskog sajma knjiga veoma dobar, o čemu svedoče duga tradicija, broj posetilaca, izlagača, gostiju iz inostranstva…“, što podržavaju i najtiražniji srpski izdavači – Laguna i Vulkan. Što se tiče sajamskog Odbora, on prepušta izlagačima odluku da li će učestvovati na manifestaciji na kojoj je knjiga tržišno koliko i kulturno dobro. Tome treba dodati da se izdavačke kue koje smatraju da je Sajam odavno propustio šansu da napravi kompromis između organizatora, izdavača, publike i knjižara, već nekoliko godina ne pojavljuju.

Ipak, mesta za „popravku“ i poboljšanje ima, priznaju i oni kojima se sadašnji sajam sviđa. Ali, da li je dovoljno samo to da se u sajamski Odbor vrati predstavnik izdavača, koji je tu bio do prošle godine ili je sveobuhvatnije pitanje kulturne strategije Srbije i opšte klime u državi koja tiho klizi i u kulturni populizam? O problemu koncepta i programa Beogradskog sajma knjiga u ovdašnjoj kulturnoj javnosti priča se takoreći decenijama. Činjenica da je ove godine ispred sajamskih hala sa knjigama definitivno nije bilo dima i mirisa ćevabdžinica, ali cifre pokazuju da je posetilaca, iako neznatno, bilo manje nego lane, a sve je manje i stranih, a i domaćih izdavača. Otvoreno je pitanje da li je kvalitet tribina i pojedinih programa, u okviru kojih se na poslednjem Sajmu čak dokazivalo očinstvo vanbračne dece zvezda novokomponovane muzike, odgovarajući za manifestaciju koja drži da je u svojoj kategoriji odmah iza Frankfurta i Bolonje. Dilema je da li će suštinske rasprave o budućnosti Sajma knjiga zaista biti ili će srpski izdavači dozvoliti da se podele po civilizacijskoj liniji zbog koje teško da je moguće u današnjoj Srbiji doneti i sprovesti zdravu i uspešnu kulturnu politiku.