Spasavanje niškog aerodroma

Tako je izgleda i sa niškim aerodromom za koji su republičke vlasti od predsednika, preko premijera, vicepremijera i nadležnih ministara govorili da će propasti pod upravom grada Niša i da lokalna vlast ne zna njim da upravlja. Odlična je bila izjava i da će pošto ga preuzme republika to biti, za državu, najvažniji aerodrom u koji će ići sva ulaganja. Ovaj tigar, ispostavlja se, ipak je patka jer od kako je u avgustu prešao u ruke centralne vlasti aviokompanije su počele da ukidaju letove (iako su bili skoro maksimalno popunjeni), a evo sad je zatvoren i aerodromski restoran koji je inače odlično radio, zbog smanjenja broja putnika, kako je zakupac prostora objasnio.

Istini za volju veliki broj Nišlija je prepoznao patku još proletos, prvo nakon (neoprezne?) izjave predsednika kako će zbog koncesije beogradskog aerodroma svi ostali aerodromi (a u stvari samo niški je funkcionalan) morati da ograniče broj putnika i kako u Nišu nisu svesni koliku su štetu naneli strelovitom rastu saobraćaja na „Konstantinu Velikom“ koji je u 2017. proglašen za najbrže rastući aerodrom u Evropi. Celo leto hiljade Nišlija je izlazilo na ulice boreći se da aerodrom ostane u vlasništvu grada, jer im je bilo jasno da državna vlast ima da obavi zadatak, da opravda onih 500 miliona evra koje će Vansi uplatiti (trebalo još u septembru) za koncesiju „Nikole Tesle“ i da blokira rast niškog aerodroma.

To nije bio politički okršaj vlasti i opozicije, jer je niški aerodrom postao pretnja okolnim vazdušnim lukama baš pod upravom kadrova iz redova SNS. Ovde se radi o tome da tvoj biznis ugrožava moj biznis, a pošto sam jači uništiću te. Kolika je šteta verovatno nikad niko neće računati, kao i da li gušenje jednog regionalnog aerodroma vredi tih para koje će se dobiti za koncesiju beogradskog aerodroma. Kao što verovatno nećemo ni saznati da li su se isplatili svi oni milioni subvencija za strane kompanije koje isplaćuju minimalce, šta sve ima u ugovoru o Beogradu na vodi ili onom sa Fijatom.