Krvava glava Borka Stefanovića nije prva u nizu protivnika aktuelne vlasti.
Taj niz je započet davnih devedesetih kada su opozicione lidere i njihove pristalice tukli i ubijali batinaši, kriminalci i plaćenici režima Slobodana Miloševića. Pauza od dvanaestak godina (oktobar 2000 – polovina 2012) bila je dovoljna da pomislimo kako se taj fašistički metod obračuna sa neistomišljenicima neće više viđati u Srbiji.
A onda nam se desilo nešto što bi se moglo nazvati otelotvorenje užasnog sna. Na vlast su se vratile one stranke, oni pojedinci i one ideologije iz strašnih devedesetih. Ratni huškači, kriminalci, batinaši… sveži i odmorni za nastavak borbe do istrebljenja neistomišljenika, opozicije i svih koji nisu „njihovi“. Za taj povratak dobar deo zasluga pripada i demokratskim snagama koje su nečinjenjem amnestirale mnoge Miloševićeve kriminalce. Nikome nije oduzeta nezakonito stečena imovina, nijedan batinaš nije kažnjen, nisu pronađene ubice sudije Simeunovića, ni Slavka Ćuruvije, ni braće Bitići, ni novinara Pantića… Nije bilo lustracije, nije demontiran udbaški sistem. I, oni su se vratili.
Ono što je demokratska vlast pokušavala, a to je da pomiri podeljenu Srbiju, razbijeno je onog trenutka kada je „evropsko“ krilo radikala preuzelo vlast. Od tog dana bez ijednog sata pauze radi se na polarizaciji i konfrontaciji Srbije. U tome ne biraju ni sredstva ni mesto ne vreme, precizno obeležavajući svakoga ko vidi način njihovog vladanja.
Do sada su se uglavnom zadovoljavali verbalnim napadima proglašavajući opozicionare za „špijune“, „lopove“, „ustaše“ i šta sve ne, samo da bi ih narodu omrzli i stvorili strah od bilo kakve podrške. Sada kada su osetili da nezadovoljstvo građana raste, dodaju gas. Nervozni su, jer gradonačelnik Šapca je odneo u Strazbur dokaze o nasilju nad opozicionim odbornicima, glumci u Narodnom pozorištu su odneli pobedu i izdejstvovali smenu upravnika, a sve su brojnije tribine na kojima se govori o karakteru ove vlasti. Neko ko odlučuje procenio je da više nisu dovoljni ukidanje emisija, ni opstrukcija Skupštine, ni zabrana predstava i izložbi, ni držanje pola Srbije u v. d. stanju. Potrebno je preći na jaču dozu zastrašivanja. Na izbijene zube i krvave glave.
Borka Stefanovića nisu povredili neistomišljenici, nije to osveta za neizmireni dug, ni za otetu imovinu. To je, po svemu sudeći, naručeni napad na opozicionara. I to je jasna poruka u kom pravcu će dalje ići Srbija. Oni koji korupciju, kriminal, pljačku, laž i strah vide kao način vladanja, a takvih je dosta, od lokala do vrha piramide vlasti, neće prezati da sličan napad ponove. I zato je opravdan strah da Stefanović nije poslednji u krvavom nizu sa početka teksta.
U svim analizama ne treba zaboraviti da je ovo bio i napad na čoveka, na život. A ko ima pravo da nekome zbog politike ugrožava život?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
