Što dalje od ozbiljnosti

Prenose, kako peti uzastopni vikend, demonstranti marširaju u Moskvi, nezadovoljni zato što opozicioni kandidati nisu uspeli da skupe potpise i predaju liste na izborima za gradsku vlast. I nastavljaju proteste tražeći puštanje stotina demonstranata, aktivista i opozicionih političara koje su vlasti privele prethodnih nedelja.

A deseti uzastopni vikend, demonstranti izlaze na ulice u Hongkongu, iako snage bezbednosti ispaljuju po njima nemilice suzavac, koji ulazi u stanove. Protesti u Hongkongu počeli su zbog promene zakona o izručivanju, ocenjenom kao korak ka dominaciji kineskog jednopartijskog sistema. Scene brutalnih obračuna snaga bezbednosti i demonstranata postali su redovni snimci na društvenim mrežama.

A kako izgleda leto nezadovoljstva, kako ga zovu svetski komentatori, u Srbiji? Ovog vikenda je prilikom 36. protesta došlo do incidenta kada su pripadnici vojne jedinice „Kobre“ u civilu podigli ogradu ispred Predsedništva i izgurali grubo jednog od vođu protesta studenta Srđana Markovića. Za nas je to i Moskva, i Hongkong, ali i Pariz, budući da je predsednik Vučić događaj odmah uporedio sa protestima Žutih prsluka. Protesti „1 od 5 miliona“ nastali su jesenas ubrzo nakon talasa demonstracija u Francuskoj.

Međutim, na obe strane – i na strani Vučićeve vlasti, ali i na strani protesta „1 od 5 miliona“, kod nas nije vidljivo gde je granica inata i prkosa, a gde nadmetanje u neozbiljnosti. Jer, šta je nego neozbiljno i to vrlo blago rečeno, ako predvodiš demonstracije protiv nasilne autokratije, a modrice i izbacivanje preko ograde predstavljaš kao totalnu brutalnost, a sebe kao heroja otpora. Da li se to besprizorno „kačiš“ na slike iz Hongkonga ili Moskve?

Ili u stvari glumiš Vučića i njegov smisao za izvrtanje istine do krajnjih granica besmislenosti ili što bi rekao Danasov kolumnista Basara beslovesnosti? Niko ne kaže da su modrice u redu, ali zaleganje kao da su to ljute rane iz kosovskog boja čini samo da politika ljudima deluje kao estrada i rijaliti. A ko to ume da iskoristi do krajnjih granica je naravno Vučić. Iako svestan da je u defanzivi, što se jasno videlo u njegovom odgovaranju na „modrice“, on smesta pravi još veći „rijaliti“ – menja „scenografiju“, izbacuje ogradu, uključuje devojke koje će da ga čuvaju, valjda kao Gadafija, i skreće priču što dalje, samo što dalje, od svake ozbiljnosti.