Trista ili sto

Ulaganje od 300 miliona evra za nešto više od godinu dana „palo“ je na 100 miliona, a od četiri miliona svinja, kako je to februara prošle godine najavio tada premijer Aleksandar Vučić, „spalo“ se na 350.000 svinja. Dvadeset farmi, o kojima se pričalo pre dve godine u aprilu, prema nepotpisanom ugovoru u koji je naš list imao uvid, ostalo ih je svega pet, uz odredbu da bi se nekad u budućnosti moglo razgovarati i pregovarati o još pet. Jedino oko čega nije bilo mnogo dileme ni odstupanja jesu lokacije. Tenis je želeo Banat i dobio ga. Dobio je i 20 miliona evra, za svaku farmu po četiri miliona evra državnog podsticaja, zemlju u zakup na 30 godina i mogućnost za dodatne poreske olakšice. Srbija je dobila investitora koji bi trebalo da unapredi poljoprivredni sektor u Srbiji, ali se u okvirnom ugovoru ne vidi tačno kako. Nema reči o tome koliko bi, na primer, kooperanata uposlio, nema obaveznih radnih mesta.

Ugovor je bio spreman, ali od države nema odgovora zašto nije potpisan ili ako jeste zašto nije dostupan javnosti. Aleksandar Vučić je potpisivanje ugovora sa Tenisom najavio za jun prošle godine. Sva naša pitanja o ovom ugovoru, a poslednja su pre nekoliko dana upućena ministarstvima privrede, poljoprivrede, ali i Vladi Srbije, ostala su bez odgovora. Ministar privrede Goran Knežević nije znao „šta ga pitamo“, i „zašto bi Srbija trebalo da potpisuje ugovor sa Tenisom“. Pa sad, to je pitanje za predsednika Vučića, koji ga je najavio. Nema sumnje da je „nešto zapelo“, te da Tenis ne dolazi kako je bilo planirano ove godine. E, sad da li je do Tenisa ili nas, to ne znamo. Zemlja u zakup mu je odobrena na nekoliko lokacija, ali je pre neki dan u Zrenjaninu saopšteno da on u zakup neće ući pre 2019. Prema ovom ugovoru, tada je već trebalo da se uđe u drugu fazu. Ovako, još smo daleko i od prve. Ako se „ugovorene“ stotine hiljada svinja u banatskoj ravnici još i ne naziru, da li su Vučićevi milioni samo pusti san.