Ono što je trebalo da bude pokazna vežba policijske efikasnosti, praznični propagandni poklon ministru Stefanoviću, baš kakav bi mu legao ovih dana, pretvorilo se u noćnu moru.
U trenutku pisanja ovog komentara, policija već sedamnaesti dan traga za Ninoslavom Jovanovićem, višestrukim silovateljem koji se sumnjiči da je 20. decembra oteo maloletnu M. K. iz sela Suvi Dol.
Svaki sat koji Jovanović provede u bekstvu, reputacija policije se kruni, autoritet ministra troši.
Nebojša Stefanović je dovoljno politički mudar da shvati ovo – zato je u prvi plan i gurnuo direktora policije Rebića koji je do skoro mikrofon viđao samo preko ramena ministra. Ipak, granica između ministarstva i policije je prethodnih godina sistemski urušena Stefanovićevim nastupima u tolikoj meri da više niko ne može bilo šta da zameri direktoru policije.
Zato i Rebićeva fotelja na tacni, ako do toga i dođe, neće nikoga zadovoljiti – svi znaju ko ovde vodi istrage.
Ne tako davno, nije bilo ovako. Kada je hajka na Jovanovića bila na vrhuncu, svi se utrkivali da se uključe u trku.
Pa tako su dolazile informacije da se potrazi pridružila vojska, zatim i BIA.
Niko doduše nije dao suvislo obrazloženje šta to pripadnici vojske i službe na terenu mogu da urade što policajci (kojih ima oko 40 hiljada) ne mogu.
Kako bilo, potera je srećno okončana, maloletna M.K. je pronađena živa. I kada je svima laknulo, ostalo je da visi pitanje – kako je moguće da je Jovanović i dalje i bekstvu?
Svaki dan sve više usta postavlja to pitanje, a vlast bi morala da se pribojava odgovora. Jer ovo nije afera Krušik. Tu polovina građana ne razume o čemu je reč, a druga polovina ne vidi ništa sporno u tome što firma povezana sa ocem ministra posluje pod nešto pogodnijim uslovima.
Ovde se radi se o detetu.
I strahu. A uveravanja Pinka u ovom slučaju nisu toliko uverljiva kao kada nam govore da je BDP premašio procene MMF-a.
Zaključak do koga sve više ljudi dolazi je – država nije u stanju da zaštiti svoje građane.
A tome svakako ne pomaže apel policije svim vlasnicima vikendica da obiđu svoje kuće i sami provere da li se opasni i naoružani Jovanović slučajno baš kod njih ne krije. Jednom kada se do tog zaključka dođe – poverenje je užasno teško povratiti.
Stoga, sve i da Jovanovića uhapse/ubiju u periodu između pisanja ovog teksta i čitanja istog – šteta je već napravljena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
