Turska lekcija

Bez obzira na poraz u finalu, Turci su dokazali da imaju kvalitetne košarkaše, ali su se predstavili i kao odlični organizatori pošto nikome od učesnika šampionata ili od navijača nije falila „dlaka sa glave“. Čudno, pošto su u našem društvu predstavljeni kao religijski fanatici koji su spremni da se u ime Alaha obračunavaju sa svim neistomišljenicima. Pitanje je kako bi se završilo isto prvenstvo da je organizovano u Srbiji, pošto je kod nas postala svakodnevica da „nervozna deca“ iskaljuju bes na nevinim ljudima, često strancima, nakon čega policija „užurbano“ kreće u analize njihovih Fejsbuk profila kako bi našla počinioce.

Ipak, verovatno najviše razloga za zadovoljstvo imaju Litvanci koji su, mimo svih očekivanja, osvojili bronzu što je odlična uvertira pred prvenstvo Evrope koje će se naredne godine održati upravo u ovoj baltičkoj zemlji.

A Srbija? Da postoji nagrada za najmalerozniju i najtužniju reprezentaciju, verovatno ne bi bilo dileme kome bi pripala. Ivkovićevi igrači su potvrdili da su uz SAD najkvalitetniji tim na šampionatu, ali su ih dva poslednja poraza, od kojih je prvi apsolutno nezaslužen, stavila u red „gubitnika“. Međutim, svima onima koji se iole razumeju u sport, a ne vode se pričama da su Srbi božiji ili sveti narod, jasno je da je plasman među četiri najbolje ekipe ogroman uspeh, možda i veći od prošlogodišnjeg srebra na prvenstvu Starog kontinenta.

Svejedno, biće još „košarke“ u Srbiji narednih dana. Sada sledi višenedeljno iznošenje prljavog veša sa temom „ko je manje ili više odgovoran za neosvajanje medalje u Turskoj“. Potencijalnih krivaca ima mnogo i verovatno će se u narednim danima međusobno prepucavati svi oni koji bi se prvi „nakačili i šlepovali“ uz košarkaše i njihovog trenera da su se vratili sa jednim od odličja.

Što se tiče Teodosića i drugova, oni su zaslužili jedno veliko Hvala za sve što su učinili u poslednje dve nedelje. Trebalo im je prirediti spektakularan doček, ali šta da se radi, počela je nova Farma, ima sada narod drugu preokupaciju…