Dvadeset miliona evra iznosi šteta koju je prošle nedelje naneo grad veličine kajsije usevima u topolskom kraju.
Za samo 15-ak minuta izbrisana je čitava godina rada, uništeno 5.500 od 6.500 hektara pod zasadima i ogoljena sva nesposobnost naših vlasti da na kraju druge decenije 21. veka naše mere poljoprivredne zaštite odmaknu dalje od molitvi bogu za lepo vreme.
Pravdali su se posle naši vladaoci očajnim seljanima: i da su ispalili hiljade raketa, i da im „sistem nije automatizovan“ i da „Srbija nije dovoljno dobro pokrivena protivgradnom zaštitom, i da „nešto ne funkcioniše u komunikaciji Hidrometeorološkog zavoda i stanica za ispaljivanje raketa“, pa i da su umesto njih krivi Bosna i Hrvatska.
Ma šta nam rekoste? Srbija nije dobro pokrivena? Sistem ne radi? Pucali ste, ali promašili? Međusobno ne razgovarate?
Zapanjuje lakoća s kojom premijerka i ministar poljoprivrede izlaze pred građane i prosto im kažu – opet smo loše uradili svoj posao. Opet smo vas izneverili. Opet smo pokazali da nemamo pojma šta radimo i da nas opet iznenađuju prirodne pojave koje u Srbiji imamo svake godine u isto vreme. Eto, izvinite.
Čak ne kažu ni to – izvinite. Umesto toga kažu: uplatite premiju osiguranja i kupite protivgradne mreže pa vam neće ledene kugle s neba izlomiti drveće. To je kao da vam država savetuje da angažujete privatno obezbeđenje, pošto policija nije sposobna da odradi svoj posao. Da, svakako da bi poljoprivrednici trebalo da se osiguraju i, ako mogu, da nabave mreže, ali to ne oslobađa državu odgovornosti da zaštiti svoje građane od ledenica koje padaju s neba, lome šoferšajbne, slepoočnice i kukuruz.
A zašto to do sada nije učinjeno? Zašto umesto 20 miliona evra štete, nismo imali 20 miliona evra ulaganja u protivgradne sisteme u topličkom kraju? Zašto taj famozni sistem nije automatizovan? Zašto se i u 2018. oslanjamo na zastarele načine odbrane od grada koji su već decenijama prevaziđeni? Nama se i danas dešava da raketa umesto u oblaku završi u nečijem dvorištu, a ako lokalni strelac ne dođe do stanice, rakete niko neće ni ispaliti. Da li su problem nesposobni partijski kadrovi u vrhu svih institucija ili svesna odluka da se novac troši samo „na ono što se vidi“. Buduće 54 fontane u Beogradu i najviši jarbol valjda u Evropi, svi će videti, a ko vidi protivgradni sistem u nekoj nedođiji? Ko vidi popravljene obaloutvrde, zakrpljene brane i očišćene kanale? Kako otvoriti sistem za uzbunjivanje, opremu za seizmološki ili softver za hidrometeorološki zavod? U Srbiji, ako nije za slikanje, nije ni za finansiranje. Bar dok nas ne zadesi neka nesreća. Onda se nakratko otreznimo. Ali tad je kasno. Tad je 5.500 hektara nepovratno izlomljeno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
