Vučićeve istine 1

Nije uspelo da ih iziritira čak ni to što se, pored toga što se vrlo detaljno analizira na koje sve načine vlast u Vučićevoj Srbiji 2019. godine guši slobodu medija i kakve sve zakonske marifetluke radi, stanje u Srbiji poredi sa Mađarskom, a predsednik Vučić sa prijateljem Orbanom.

Uostalom, svakog dana u provladinim tabloidima vidimo za kakvu se Srbiju zalaže ova vlast – „čvrsto pod Vučićevom čizmom“. A ta Srbija je pod skoro potpunom medijskom kontrolom vlasti. Tabloidima pod kontrolom vlasti država indirektno i obilato daje milione dinara. U zamenu za novac, vlast dobija propagandu i bezobzirni tabloidni obračun sa neistomišljenicima, opozicijom, nezavisnim medijima, intelektualcima, jer ne vide stanje u Srbiji onakvim kakvim ga vlast prikazuje.

„Neliberalni lideri Mađarske i Srbije su majstori izgradnje velike naracije i stvaranja nove stvarnosti“, piše Fridom haus i dodaje da „preplavljivanje medijskog sadržaja vlastitim političkim porukama omogućava onima koji su na vlasti da dominiraju političkim programom, skrenu javnu raspravu sa osetljivih pitanja i na kraju kontrolišu i manipulišu javnom sferom“. Navodi se i da su „Vučić i Viktor Orban konsolidovali vlasništvo nad medijima u rukama svojih prijatelja“, odnosno da je krajem 2018. godine, brat vrhovnog zvaničnika SNS-a kupio dva nacionalna televizijska kanala i da „poseduje i tri onlajn portala, radio stanicu i devet kablovskih kanala“.

Vučićeva Srbija je zemlja bez elementarnih medijskih sloboda, u virtuelnom balonu laži i medijskih spinova vlasti. „Javni servis“, kako se RTS ponosno predstavlja, mogao bi da postane samo još jedno propagandno glasilo kao i RTV Vojvodina, dok su državni štampani mediji – Politika i Novosti puki izvršioci političkih naloga vlasti i perjanice u sakrivanju istine od stanovnika Srbije.

A istina je jednostavna – uspešna i bogata Srbija kakvom je predstavljaju predsednik i njegovi ponavljači, plagijatori doktorata, ljudi sa kupljenim diplomama i slična „elita“ – ne postoji. Zato se i novinari koji o tome pišu, u vizuri nereformisanog radikala Vučića često u njegovim medijima nazivaju i „izdajnicima“ i „stranim plaćenicima“. Istina je zapravo potpuno drugačija.