„Vuk, vuk, narode“

E, kao da je neko program sa tom pričom, ugradio u sadašnji politički život, ali na unapređenom nivou. Zato sada imamo samo vanredna obraćanja, vanredna uključenja, vanredne pres-konferencije pre svih predsednika Aleksandra Vučića, ali i drugih koji ga slede u tome.

Više ništa u našem političkom životu ne sme biti redovno, sve mora biti u oreolu velike bitnosti, radi prikrivanja ništavnosti. Na samom početku višestranačja, redovnost je pak bila podrazumevajuća. Tako se znalo da DSS drži pres-konferencije svake srede, dok Miloševićev režim nije naložio da se zaposleni na jednom naučnom institutu imaju pojaviti jednom nedeljno na poslu, pa je Koštunica izabrao da to bude sreda, a ponedeljkom da se drži pres.

Utorkom je bila redovna konferencija za novinare „SePeO-a“, četvrtkom su se obraćali radikali, sve dok Šešelj nije otišao u Hag, pa je Vučić pomerio na nedelju, nazivajući to obraćanjem tima za odbranu Šešelja. Petkom je bio dan kada se obraća DS. Vikendi, večeri, jutra – tolikog „izrabljivanja“ pažnje javnosti i medija, nije bilo.

Sada međutim, ne samo Vučić, nego i njegovi imtitatori, kao da više vole vanredna obraćanja nego hleba da jedu. Prednjači, valjda radi dramatičnosti teme kojom se bavi, Marko Đurić, šef kancelarije za Kosovo. Još kada bi on svoja obraćanja barem imao u sedištu SNS-a, možda bi to imalo i nekog smisla, budući da Đurić jeste visoki funkcioner vladajuće stranke, potpredsednik i ličnost od Vučićevog poverenja. Međutim, on se obraća u svojstvu državnog činovnika, to je i ništa drugo njegova funkcija direktora Kancelarije za KiM. Ako neko i treba da nameće pažnju javnosti, onda bi to bio posao premijerke Ane Brnabić.

Verovatno agencije koje osmišljavaju nastupe vrhovnika vlasti, na osnovu rezultata ozbiljnih ispitivanja javnog mnjenja, zaključuju da nije pametno spajati te dve teme prečesto i previše upadljivo – Brnabićevu i Kosovo.

Može se desiti da se to vlastima vrati kao bumerang, onda kada zaista budu morali da se vanredno obrate.