Posle studenata, radnika, obespravljenih i nezadovoljnih građana, ova vlast naterala je i trudnice, porodilje i majke sa malom decom da izađu na ulice i protestom zatraže da Vlada dosledno sprovodi politiku koju je sama proklamovala.
Politika mera za podsticaj nataliteta predstavljena je kao jedan od najviših državnih ciljeva i interesa nacije – da nas bude više, jer „je naša obaveza da brinemo o otadžbini i budućnosti“, poručio nam je tada predsednik otadžbine, sugestivno upoređujući broj rođene dece srpske i albanske nacionalnosti na Kosovu. Uz to je predsednik Vučić najavio i čitav paket novčane pomoći budućih majki – sa različitim ciframa jednokratnih i mesečnih isplata u zavisnosti od broja dece. Dok je javnost ismevala i kritikovala slogane kampanje za podsticanje rađanja kao što su „Rađaj, ne odgađaj“ i „Dosta reči, nek zakmeči“, Vlada je pripremila novi Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Zakon usvojen skoro pa neprimetno, u senci poltikantskih prepucavanja karakterstičnih za Narodnu skupštinu Srbije, velikom broju majki oduzeo je i deo do tada stečenih prava, nadu u minimum finansijske sigurnosti ako se i odvaže da budu roditelji u zemlji Srbiji i poslednje osećaje dostojanstva.
Ovim Zakonom oštećene su majke koje su radile manje od 18 meseci u kontinuitetu pre nego što su zatrudnele, zatim majke preduzetnice, majke koje imaju decu sa invaliditetom, kao i majke koje zarađuju više od tri republičke prosečne plate. Dodatni problem je što zakonom nije određeno koja je minimalna nadoknada koju porodilje dobijaju na mesečnom nivou. U pojedinim slučajevima ona iznosi samo 1.000 dinara.
Kao da to nije bilo dovoljno poniženja, nadležni su na kritike ostali nemi, oštro braneći svoje zakonsko rešenje uz argumente da se država tako štiti od majki koje bi da zloupotrebe državnu pomoć, ali štiti i poslodavce „kojima žena treba da radi, a ne da rađa“. I tako su upravo one kategorije majki koje su bile u najosetljivijem položaju, sada i dodatno diskriminisane. Ukazala je na to i poverenica za zaštitu ravnopravnosti, i uputila predlog Ustavnom sudu da preispita ovaj zakon.
Ali dok se ne presudi – ko diskriminiše, a ko zloupotrebljava, dok nadležni ćute na kritike i zahteve za izmenom zakona, majke su odlučile da ne dozvole da ovaj zakon „pojede“ njihovu decu i izašle na ulicu. One su sa protesta poručile da neće tolerisati ni diskriminaciju od strane poslodavaca, zbog toga što su žene, zbog toga što žele ili ne žele da budu majke, ni diskriminaciju od strane države koja je još jednom pokazala nedoslednost i nesposobnost u sprovođenju bilo kakve politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
