Ko se seća Danke Simić?
Laborantkinja kamenoloma Ravnaja, koja je imala tu nesreću da bude supruga sindikalnog vođe u tom preduzeću, nakon sukoba direktora firme sa njenim mužem prebačena je na mesto čistačice i iz laboratorije poslata da prebacuje kamenje u kamion, sve dok na kraju nije dobila i otkaz.
NJena priča danas se ponovila u jednoj drugoj firmi, jednoj drugoj ženi.
Dragana Božić, predsednica sindikata u preduzeću Heltker Jurop kinesko-danskih vlasnika, prebačena je sa mesta šivača na mesto čistačice, upućena na rad na smetlištu i zatim, kad je odbila da potpiše svoj pristanak za ovakav „predlog“ rukovodstva – dobila otkaz.
Jasno je šta sve povezuje dva slučaja – oba puta je u centru sukoba sindikalna delatnost, oba puta su targetirane žene, oba puta su degradirane na najnižu poziciju, oba puta naterane da rade najteže poslove koji postoje u preduzeću. I oba puta su na kraju dobile otkaz.
Međutim, ima još jedna nit koja ih povezuje, ozbiljnija i deblja od navedenih. Nijednu ženu država nije zaštitila. Iako je u slučaju Simićeve, pod pritiskom javnosti, inspekcija rada više puta reagovala, iako je čak i poverenica za ravnopravnost, saznavši za ovaj slučaj, sprovela istragu i utvrdila postojanje diskriminacije, epilog je bio gubitak posla i plate za nepoželjnu osobu.
U slučaju Božićeve, otkaz je došao mnogo brže, a na kraj inspekcijskog postupka se još čeka.
Zašto država nije u stanju da zaštiti sindikalce? Da li nije u stanju ili nije u raspoloženju? Zašto inspekcije gledaju samo formalno ispunjenje uslova za otkaz, a ne ulaze u suštinu stvari?
Aktuelni zakon omogućava poslodavcu da otpusti svakog radnika koji ne prihvati aneks ugovora kojim mu se menja radno mesto, ako je utvrđeno da za ovim više nema potrebe.
Tako je firmama dato oružje protiv svakog sindikalnog vođe koji previše talasa oko prava trudnica, bolesnih ili radnika koji se primoravaju na dugotrajni prekovremeni rad, kao što je sve bio slučaj kod Božićeve. Posao inspekcije je da proveri da li je zaista prestala potreba za radnim mestom sindikalca, da li su i drugi izvršioci smenjeni, da periodično proverava da li je firma na radno mesto premeštenog radnika zaposlila nekog drugog i da utvrđuje da li se poslodavac ponaša represivno prema radniku. Ništa od toga se ne dešava.
Kazne za poslodavce su nikakve do minimalnih.
Ako država ne može da zaštiti predsednika sindikata, kako će zaštititi običnog radnika. Ili je stvar upravo takva da država neće da zaštiti radnike.
Da li je Srbija takva država?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
