Foto: N. KovačevićUčenici užičke Umetničke škole rukama mešaju glinu, slamu, pesak i plevu.
Takvim malterom pokrivaju drvene konstrukcije zidova sojenica, sa krovovima od slame, dok majstor grnčar završava repliku peći od gline kojom su se služili ljudi u neolitu.
To je slika sa „gradilišta“ na kome niče Arheološki park „StaRapk“, koji se gradi u atraktivnim kanjonu reke Đetinje, u Staparskoj banji, na nekoliko kilometara od Užica.
Replika arheološkog naselja iz neolita biće deo turističke i druge ponude klisure Đetinje, poput Staparske banje, jezera Vrutci, manastira Rujno, biciklističko-pešaške staze koja ide nekadašnjim trasom pruge uskog koloseka, ali i hidrocentrale Pod gradom, Starog grada, pa i gradske plaže i drugih sadržaja.
Građevinski radovi su u završnoj fazi i trebalo bi da se okončaju za 20 dana. Gradnja je trebalo da bude gotova u aprilu ove godine, ali je kasnila zbog epidemije korona virusa.
Prema najavama, užičko arheološko naselje bi prve posetioce trebalo da ugosti u aprilu naredne godine.
Uporedo sa tim radovima, uređuje se ceo kompleks, a uslediće i uređenje enterijera. Posetioci će imati priliku da vide prikaze neolitskog života – lutke ljudi iz tog doba u prirodnoj veličini, njihovo pokućstvo, oruđe i oružje…
Osim savremenog video i audio sistema, koji će upotpunjavati neolitsku atmosferu, biće ponuđeni i razni obrazovni programi, poput demonstracija izrade predmeta, oruđa i oružja od kostiju, kamena i gline, obrade kože, ali i približavanje arheoloških procesa najmlađima kroz eksperimentalnu arheologiju.
Užički arheološki park je deo projekta “ NeoLIFE – Novi život neolitskog nasleđa u prepoznatim prirodnim područjima od velikog značaja“, koji zajedno realizuju Užice i Tuzla, Umetnička škola Užice i Opština Milići u Bosni i Hercegovini.
Projekat, čiji nosioci su Grad Užice i užička Regionalna razvojna agencija „Zlatibor“, ukupne vrednosti 593.939 evra, sufinansira Evropska unija kroz Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2014 – 2020, u a okviru finansijskog Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA II).
Telo za ugovaranje projekta je Ministarstvo finansija, Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU).
EU je donirala 449.850 evra, dok je ostatak učešće partnera u projektu.
Njime bi trebalo da se unapredi kulturni identitet prekograničnog područja, kroz saradnju partnera iz Srbije i Bosne i Hercegovine i da se revitalizuje kulturno nasleđe Zlatiborskog okruga i Tuzlanskog kantona, ali i da se poveća konkurentnost obe lokalne samouprave na domaćim i inostranim turističkim tržištima.
S druge strane, u svrhu održavanja i promovisanja jedinstvene turističke ponude, koju je Tuzla razvila u okviru kompleksa Panonska jezera, biće obnovljeni i unapređeni tamošnji sadržaji postojećeg arheološkog parka – neolitskog sojeničkog naselja Panonika i Geološkog muzeja.
Gradonačelnica Užica Jelena Raković je istakla da će se završetkom tog projekta unaprediti kulturološki identitet i baština dveju prekograničnih oblasti Srbije i Bosne i Hercegovine, kao i saradnja Užica i Tuzle.
– Ovo je potpuno nova turistička destinacija koja će posetiocima, osim zabavnog dela i prirodnih lepota, ponuditi i niz edukativnih radionica i drugih sadržaja, navela je gradonačelnica. Ona je objasnila da je iz užičkog budžeta investirano šest miliona dinara za kompletnu komunalnu infrastrukturu budućeg arheološkog kompleksa. Menadžerka projekta Snežana Milisavljević iz RRA „Zlatibor“ je navela da će buduće neolitsko naselje biti dodatni motiv turistima da posete Užice.
– Uvereni smo da će svi partneri potpuno spremno dočekati april naredne godine i, kako je planirano, do oktobra primati posetioce u arheološki park, kazala Milisavljević. Ona je podsetila na to da se za gradnju koriste prirodni materijali sa područja Zlatiborskog okruga, te da su sa tog područja angažovani i majstori, ali i 13 učenika užičke Umetničke škole, u okviru stručne prakse na smeru konzervatori kulturnih dobara.
Navodeći da je užičko neolitsko naselje povezano sa Evropskom mrežom arheoloških parkova na otvorenom, ona je rekla da je to platforma za međunarodnu saradnju i kampove i dodala da se nada da će ga posećivati ljudi iz cele Evrope.
– Replika neolitskog naselja imaće šest objekata – pet iz perioda neolita, od kojih su četiri kuće pokrivene slamom, šindrom, oblepljene blatom i jedna je poluzemunica. Šesti objekat potiče iz kasnijeg bronzanog perioda i sagrađen je od kamena. Prvih pet objekata biće deo muzejske postavke sa kompletno uređenim eksterijerom i enterijerom u stilu života neolitskog čoveka, a kameni i najveći objekat koristiće se za demonstraciju života neolitskog čoveka u zatvorenom prostoru, objasnila je Snežana Milisavljević.
Projekat je okupio i stručnjake sa katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta i Arheološkog instituta u Beogradu. Arheološkinja Ana Đuričić je navela da su takvi parkovi veoma popularni u svetu, od sredine 20. veka, ali da su kod nas prava retkost.
Primer dobre prakse
– Ovaj arheološki park je dobar primer kako treba da se grade takvi parkovi. Uložena su velika sredstva, kako bi se dočarao pravi oblik kuća i verujem u to da će biti idealno mesto za edukaciju, da se vidi kako su ljudi živeli u neolitu, kako su izrađivali i koristili peći, keramiku i sve ostalo. To je prilika da se stekne uvid u celokupan život u neolitu, kazala je arheološkinja Ana Đuričić.
Staparsku gradinu „drže“ privatnici
Arheološki park gradi se u blizini autentičnog neolitskog naselja Staparska gradina, ali on nije njegova replika. Gradnja na autentičnoj lokaciji nije bila moguća, jer je to zemljište u privatnoj svojini, a predstavnici lokalne vlasti nisu uspeli da se dogovore sa vlasnicima o kupoprodaji. Lokalitet Staparska gradina nalazi se na uzvišenju Velika gradina u selu Stapari, na 11 kilometara od Užica. Arheološkim iskopavanjima, polovinom 20. veka, otkrivena su tri horizonta stanovanja – najstariji sloj odgovara neolitu, srednji vinčansko-pločničkoj fazi, a treći je iz ranog bronzanog doba. Pronađeni su i ostaci zemunica i sojenica, depo za žitarice, ali i fragmenti keramike, figurina, nakita i ostalih predmeta koji se čuvaju u Narodnom muzeju Užice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
