Skupština Foto: Fonet/Nenad Đorđević (arhiva)

Ovo je zaključak sa sednice Odbora za obrazovanje Skupštine Srbije koji je usvojen gotovo jednoglasno sa jednim uzdržanim glasom i koji će biti prosleđen resornom Ministarstvu prosvete.

Članovi ovog Odbora prvobitno su predložili da se rok za završetak studija ograniči na dve godine, zaključno sa 2020. godinom, ali je prevagnulo opšte mišljenje da bi o tačnom roku zapravo trebalo da se izjasni Ministarstvo prosvete koje će parlamentu i uputiti izmene zakona. Većina članova odbora podržala je zahtev studenata koji studiraju po starom nastavnom programu u vezi sa produženjem roka, ali su pojedini  poslanici upozorili da to nije u skladu sa evropskom praksom.

Žarko Korać, poslanik sa liste LDP, naveo je da ceo sistem obrazovanja pretvaramo u maraton i da je samo pitanje izdržljivosti.

„Ne krivim studente već univerzitete. Mi i ne znamo o kolikom broju studenata je reč, da li je reč o apsolventima, ili studentima koji su možda stali na drugoj godini i da li dobar deo njih radi. Uvek sam sklon da izađem studentima u susret, glasaću za, ali glasam malo protiv svojih ubeđenja kao nastavnika. Ako student nije mogao da završi fakultet, onda profesor treba da razgovara sa njim i vidi o čemu se radi“, rekao je Korać, navodeći da bi univerzitetima trebalo uputiti  molbu da razgovaraju sa studentima o tome.

Poslanik SNS Marko Atlagić podržao je studente rekavši da nije reč o lošim studentima i da neki od njih već rade, te da su se ostvarili u svom poslu, već da je ponegde  problem u profesorima.

„Ima i takvih primera da kod jednog profesora  sedam godina 400 studenata ne uspeva da položi ispit, ili drugi primer profesora kod koga je od 600 studenata samo dvoje položi. Tu nešto debelo škripi“, rekao je Atlagić, ističući da studentima ne treba uskraćivati njihovo ustavno pravo da mogu da studiraju.

Marija Janjušević iz Dveri dala je podršku studentima uz konstataciju da “ne treba da se slomi na njima ono što se dešavalo u obrazovanju od 2000-e godine”. Ona je konstatovala i da je Bolonja na nespretan način uvedena u Srbiju.

”Mi se sa zakonodavstvom večito nešto jurimo i usklađujemo. Nadam se da ćete dati podršku studentima i da će to Ministarstvo prosvete sprovesti”, rekla je Janjušević, dok Milena Bićanin, poslanica SDPS, smatra da se ovakvim odlukama o produženju roka za završetak studija šalje loša i nepedagoška poruka, iako nema argumenata za drugačiju odluku. Prema njenim rečima, ta poruka glasi  da je odlično studirati celi život.

„Mi zalazimo u osetljivu oblast. Dajemo pravo studentima da beskonačno studiraju. Treba napraviti analizu na kojim je to fakultetima, koji su to predmeti kako bi država nekim dodatnim angažmanima mogla da pomogne studentima”, rekao je Ratko Jankov, poslanik DJB, i dodao da je stav njegovog pokreta da se produžavanjem roka studentima ulazi u zonu koja nije pravno regularna.

Članovi skupštinskog Odbora za obrazovanje zatražili su juče od resornog ministarstva i informaciju šta se to zapravo dešava sa Visokom poslovnom školom u Beogradu, ko tamo žari i pali i koliko su tačne informacije koje ovih dana pune novine. Mediji, naime, pišu, da je direktor Beogradske poslovne škole Đuro Đurović dodelio sebi mesečna primanja od 1.330.000 dinara ili 11.000 evra, što je čak 15 puta više nego što su dobili drugi profesori u školi. Uz to zaposlio je sina Slobodana Đurovića na mesto asistenta u ovoj visokoj strukovnoj školi, čime se direktno oglušio o preporuku Agencije za borbu protiv korupcije, a sinu je dao platu od 325.000 dinara, koja je pet puta veća  nego plate drugih profesora.

„Na adresu Skupštine Srbije svakodnevno stižu pritužbe  na ovako ponašanje rukovodstva Više poslovne škole. Da li je tačno da direktor prima 11 000 evra. Mene je sramota zbog sveta toga, jer ne znam šta je tačno i šta da odgovorim ljudima kada me pitaju. Zato bi najbolje bilo da nadležni organi sve to ispitaju i Odboru za obrazovanje dostave zvaničnu informaciju“, naveo je Marko Atlagić, poslanik SNS, a predstavnik ministarstva obećao je da će Odbor uskoro i dobiti informaciju.