Brisel ne odustaje od najavljenih reformi

Komesar za energetiku EU Andri Pajbolž odbacio je kritike koje su Francuska i Nemačka uputile na račun Briselovog plana o reformama energetskog sektora. Tom prilikom on je rekao da takve pritužbe stižu od politički najuticajnijih evropskih giganata.
„U pitanju je prevelika politička osetljivost“, istakao je Pajbolž, idejni tvorac plana o korenitim promenama energetskog sektora EU. On je objasnio da velike energetske grupe i dalje imaju političku težinu u pojedinim državama, zbog čega uživaju podršku tamošnjih vlasti.
Pajbolžovi komentari usledili su pošto su Nemačka i Francuska izrekle primedbe na račun Briselovog plana da razdvoji proizvodnju energetskih firmi od njihovih sektora za prenos. Takva zamisao, koja je javnosti pretočena protekle sedmice, ima za cilj uvođenje konkurentnosti u energetski sektor, čime bi se uspostavila kontrola nad proizvodnjom i prenosom i omogućilo novim firmama da prodru na tržište.
Pajbolž je apelovao na najrazvijenije države EU da se odreknu slepog protekcionizma svojih nacionalnih giganata, istakavši da evropska privreda treba da postane konkurentna. „Ovakav predlog jeste nužnost za opstanak našeg tržišta“, ocenio je on.
Najoštriji protivnici takvog predloga jesu Francuska, Nemačka i Austrija. Štaviše, stiče se utisak da se one zalažu za drukčiji scenario, takozvani „nezavisni sistem rada“. Ta opcija podrazumevala bi da bi velike energetske kompanije morale da se odreknu upravničke kontrole nad prenosnim mrežama u korist potpuno nezavisnog operatora, ali bi dobile dozvolu da zadrže vlasništvo nad prihodima mreže.
Komesar za energiju EU takođe je predočio prednosti zamisli o uvođenju restriktivnih mera inostranim energetskim firmama koje pretenduju da uđu na evropsko tržište. Na taj predlog, poznat i kao „Gazprom klauzula“ , vlasti u Moskvi već su uputile primedbe. Konstantin Kosačev, predsednik ruskog parlamentarnog komiteta za inostrane poslove, kritikovao je predloge EU i zapretio političkom osvetom.
„Budući da države EU pokušavaju da nam zabrane da prodremo na tržišta zapadne Evrope, bićemo prinuđeni da ograničimo pristup našim inostranim partnerima u sektore ruske ekonomije koji su od strateške važnosti“, rekao je Kosačev. Ali, Pajbolž je na takve optužbe odgovorio tvrdnjom da, zapravo, ruski zakonodavni sistem sprečava evropske kompanije da prošire obim poslovanja. „Želeli bismo, na primer, da omogućimo da neka zainteresovana strana dobije pristup gasovodima Gazproma“, rekao je on.
Sudeći prema rečima komesara za energetiku EU nova pravila bi trebalo da zagarantuju pošteno takmičenje inostranih i domaćih firmi, čime bi se poboljšali energetski odnosi između 27-članog bloka i Rusije. Predložena pravila nalažu da će inostrane kompanije zainteresovane za kupovinu dela energetske mreže EU morati da ispune iste zahteve koji su propisani firmama iz država EU.