Da li zakon može da uređuje zakon?

Odsustvo ove reči iz člana predloga zakona koji uređuje pod kojim uslovima se prava građana na zaštitu podataka ograničavaju za Poverenika i 39 nevladinih organizacija predstavlja urušavanje vladavine prava sa potencijalno nesagledivim posledicama. S druge strane, autori predloga navode da je sporna reč uklonjena radi preciznosti i potrebe za usklađivanjem sa propisima Evropske unije.

Konkretno, radi se o članu 40 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji se odnedavno nalazi u Skupštini Srbije. U njemu su sadržani svi uslovi pod kojima može da se ograniči pravo građana na zaštitu podataka o ličnosti. U nekoj od ranijih verzija nacrta, stajalo je da se prava „mogu ograničiti zakonom ako ta ograničenja ne zadiru u suštinu osnovnih prava i sloboda“, a potom nabrojani uslovi pod kojima može doći do ograničenja. Ipak, u verziji koja ide pred poslanike, reč „zakonom“ je izostala. Prema mišljenju Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića, ova izmena nije nimalo bezazlena.

„Upozoravam narodne poslanike da ovakvo rešenje vodi drastičnom urušavanju pravnog sistema, u potpunoj je suprotnosti sa Ustavom, zakonom i međunarodnim dokumentima i konvencijama i ozbiljno urušava princip vladavine prava. Gotovo da je izlišno ukazivati na to da je ovakvo rešenje u potpunom nesaglasju sa duhom demokratskog društva, te da su štetne posledice po osnovna prava i slobode građana nesagledive“, navodi se u otvorenom pismu koje je Šabić nedavno poslao poslanicima skupštine, apelujući na njih da amandmanima koriguju predlog.

Isti zahtev u formi apela pred poslanike postavilo je i 39 organizacija civilnog društva, predvođenih SHARE fondacijom. I oni traže amandman koji bi reč „zakonom“ vratio u zakon i upozoravaju da bez njega postoji opasnost da će organi vlasti ili privatne kompanije koje rukuju podacima o ličnosti moći da ograniče prava građana bez izričitog zakonskog ovlašćenja i po sopstvenom nahođenju.

Oni su istakli da bi izostavljanje jasne ograde da samo zakon može da uredi ograničavanje prava na zaštitu podataka o ličnosti bilo protivustavno, ali i u koliziji sa Opštom uredbom Evropske unije o zaštiti podataka, po kojoj je modeliran naš zakon.

Međutim, autori predloga zakona kažu da je, između ostalog, reč „zakonom“ uklonjena upravo zbog usaglašavanja sa evropskim propisima i da je korigovana verzija bila na oceni u Evropskoj komisiji i JURODŽAST-u.

„Tačno je da je u toku javne rasprave korigovan član 40 Nacrta zakona, pri čemu su te izmene bile minimalne, imajući u vidu celu materiju koju uređuje navedeni član. Radna grupa je, kao što je i navedeno u izveštaju sa javne rasprave, koji je već duže vremena dostupan na sajtu Ministarstva pravde, detaljno razmotrila sve primedbe i sugestije koje su upućene u toku javne rasprave i na osnovu njih je napravila određene korekcije u tekstu“, navode za Danas u Ministarstvu pravde.

Oni ističu da je apsolutno je nejasno na koji način navedeni član nije usklađen sa Ustavom, niti koji je to konkretan član Ustava i zbog čega konkretno povređen.

„Takođe je nejasno kako takva krupna greška do sada nije primećena od strane Evropske komisije, JURODŽAST-a, a posebno od strane nadležnih državnih organa u zvanično propisanom postupku pripreme zakonskog predloga, jer bi se na to svakako ukazalo“, navode iz ministarstva.

Gajin: Reč „zakonom“ bi uvela konfuziju

Saša Gajin, jedan od osnivača Centra za unapređenje pravnih studija i član radne grupe koja stoji iza predloga zakona o zaštiti podataka o ličnost, kaže da je sporna reč uklonjenja radi preciznosti.

– Kada kažemo da se nečija prava ograničavaju zakonom, nužno se postavlja pitanje kojim zakonom. Kako se upravo članom 40 uređuju uslovi pod kojima se ograničavaju prava, reč „zakonom“ bi uvela konfuziju i otvorila mogućnost da se nekim drugim zakonom uredi ova materija – ističe Gajin. On takođe negira da je postojeći član neustavan i da otvara mogućnost zloupotrebe podataka o ličnosti.

– Naprotiv, ovom korekcijom je uvedena harmonija između pravnih akata. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je krovni zakon i sada je precizirano da se ostali akti koji uređuju ovu materiju moraju tumačiti u skladu sa njim – kaže Gajin.