Foto: EPA-EFE/ YVES HERMAN POOL

Haški tribunal ga je u martu 2016. godine u prvostepenoj presudi osudio na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici, progona Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95. godine. Sudsko veće ga je tada osudilo za 10 od 11 tačaka optužnice, za sve osim za genocid u sedam opština u BiH (Bratunac, Prejdor, Vlasenica, Zvornik, Sanski most, Foča, Ključ).

Goran Miletić iz Civil Rights Defendersa kaže za Danas da postoji dovoljno dokaza za osuđujuću presudu Karadžiću, „što je pokazala i prvostepena presuda“.

– Ne vidim da postoji prostor za bilo kakvo umanjenje kazne, već je fokus na žalbi tužilaštva kako bi se utvrdila odgovornost za genocid u ostalih sedam opština. Ono što je najvažnije je da se u presudi jasno utvrde činjenice i da se kroz nju osigura makar delimična pravda za žrtve. Nažalost, utvrđivanje činjenica nema podršku vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj, što sprečava proces suočavanja sa prošlošću u Srbiji i delu Bosne i Hercegovine – ukazuje Miletić.

Podsetimo, na prvostepenu presudu su se žalili i Karadžić i haški tužioci. Karadžić je zatražio da bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, dok je tužilaštvo zatražilo da on bude osuđen na doživotni zatvor. Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale „najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca“ iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu. Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo. Presudom je utvrđeno da su zločini za koje je Karadžić osuđen bili počinjeni u okviru sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata (UZP) čiji je cilj bilo „trajno uklanjanje, putem zločina, Muslimana i Hrvata sa teritorija širom BiH, koje su srpski lideri proglasili svojim“. Karadžić je presudom označen kao ključni učesnik u tom zločinačkom poduhvatu, zajedno sa komandantom Vojske RS Ratkom Mladićem, kome Tribunal sudi po istoj optužnici.

Karadžić je u sudskom pritvoru u Sheveningenu od 30. jula 2008. godine. NJega su vlasti Srbije uhapsile 21. jula te godine u Beogradu, mada su njegovi advokati tvrdili da je bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mestu.

Povezani tekstovi