Foto: S. K.

Ovo neslaganje ogleda se u oprečnim tumačenjima mirovnih sporazuma. Dok službeni Vašington Dejton tumači kao put prema obnavljanju Bosne i Hercegovine, za službeni Zagreb on je samo „provizij i strateška rezerva Hrvatske“.

„Napominjući da Bosnu i Hercegovinu vidi kao multietničko društvo, Olbrajtova je zahtevala da Zagreb obustavi svoje tutorstvo nad bosanskim Hrvatima, da se prestane mešati u bosanske izbore i finansirati hercegovačku vojsku“, piše Danas.

Dok Olbrajtova za domovinu bosanskih Hrvata drži BiH, za Tuđmana je to, svakako, Hrvatska. Posledica ovog mimoilaženja je i u tome što se SAD zalaže za nezavisnost BiH Hrvata u Zagrebu, dok Tuđman insistira na tome da ih „podupire“, pri čemu se, navodno, pridržava rešenja u Vašingtonskim i Dejtonskim sporazumima.

„Hrvatski je predsednik upozorio na „tihu reviziju Dejtonskog sporazuma“, što je, po njemu, neprihvatljivo i za Hrvate u Bosni i za Hrvatsku“, a postoje i tvrdnje da Vašington na Tuđmana „sve manje računa“.

Autorka teksta Tuđmanovo sukobljavanje sa američkom državnom sekretarkom ocenjuje kao „oštro i nepametno“, a kao uzrok ističe njegovu bojazan da mu stvari izmiču kontroli, te da mu i Hrvati u BiH sve manje veruju.

A predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević tih dana je razgovarao sa zamenicima ministara spoljnih poslova Rusije Igorom Ivanovim i Nikolajem Afanasijevskim. Milošević je ovim povodom svim izbeglicama garantovao bezbednost i nesmetan povratak.

Na jednoj od naslovnih strana osvanula je i vest „JAT leti do četvrtka“, nakon što je u Evropskoj uniji donesena odluka o zabrani letova Jugoslovenskog aerotransporta. Na pitanje da li je JAT dobio zvaničan dokument o jednostavnom prekidu ugovora, Danasu je odgovoreno da nije, uz očekivanje da će se vazdušni saobraćaj i dalje odvijati preko beogradskog aerodroma. Savezna vlada se povodom ranijih najava zabrane letova izjasnila da će, ukoliko do zabrane dođe, odgovoriti recipročnom merom, odnosno da kompanije EU neće moći da slete u SRJ.

„Stručnjaci za međunarodno pravo smatraju da bi odluka EU da zabrani letove JAT, bila protivpravna, te da bi SRJ i JAT, ukoliko imaju ugovore sa ovim zemljama, trebalo da se obrate međunarodnoj artibraži, ali da nikako ne bi trebalo da uzvrate recipročnim merama i zabranom letova aviokompanijama zemalja EU“, piše autor teksta.

Kao „duboko pogrešnu“ ovu odluku Evropske unije ocenio je i tadašnji predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić, smatrajući da bi takav potez vodio samo daljoj izolaciji Srbije.

„Upravo od napretka Srbije i uspeha reformi njenog političkog sistema zavise stabilnost i mir na Balkanu. Zabrana letova JAT-a danas zlokobno zvuči i kao najava dodatnih sankcija, po ko zna koji put podsećajući na činjenicu da je režim Slobodana Miloševića sve učinio da krizu u našoj zemlji iskoristi kako bi podelio građane Srbije“, izjavio je tada Đinđić.

Kako prenosi Tanjug, Miloševićev predlog o autonomiji Kosova i Metohije naišao je na podršku Italije. Tadašnji italijanski ministar Lamberto Dini izjavio je da je takav predlog u skladu sa težnjama i inicijativama Evropske unije i međunarodne zajednice da se situacija na Kosovu reši mirnim putem. A predstavnicima albanske nacionalne manjine na Kosovu ponovljeno je da „nema ni govora o nezavisnosti“.

Odlučno je zahtevano da „članovi takozvane Oslobodilačke vojske Kosova obustave nasilje“, što bi, kako piše Tanjug, doprinelo povratku izbeglica i sprečavanju humanitarne katastrofe.

Još jedna od vesti sa ovonedeljnih naslovnih strana dolazi iz Moskve i glasi „Klinton nije ubedio Jeljcina“. Tih dana u Moskvi su se sastali tadašnji američki i ruski predsednik, gde je, između ostalog, bilo reči i o Kosovu. Jeljcin je, piše Danas, ostao pri stavu da se ovaj problem ne može rešiti silom, dok je Klinton isticao neophodnost saradnje NATO sa Rusijom, a kao dobar primer ove prakse naveo je Bosnu.

„Mi bez Rusije ne bismo uspeli da rešimo taj problem, a isto tako zajednički ne smemo dozvoliti ni da se na Kosovu ponovi Bosna“, izjavio je tada Klinton.

Dvojica predsednika su na ovom samitu potpisali nekoliko važnih dokumenata, među kojima je bila i Deklaracija o Kosovu. Sadržina ovog dokumenta još uvek je bila neotrkivena.