Foto: S.K.

U Ananovom izveštaju stavljeno je do znanja da jugoslovenska strana nije ispunila zahteve, a na osnovu njega trebalo je doneti odluku o odobrenju NATO da upotreni silu.

„Uz zebnju i neizvesnost koje rađa najavljena sednica Saveta bezbednosti kada će se razmatrati dalji potezi međunarodne zajednice povodom krize na Kosovu, sve su tananije nade da bi ruski veto mogao da zaustavi zahuktalu zapadnu, vojnu mašineriju. Amerika i sve veći broj zapadnih saveznika ponavljaju da izveštaj Kofi Anana daje zeleno svetlo NATO za vazdušne napade“, piše Danas.

Zanimljivo je pomenuti kako je teklo glasanje na svim dotadašnjim sednicama: od 15 članova, 14 (uključujući i Rusiju) uvek su podizali ruku za „da“, dok je Kina bila tradicionalno uzdržana.

„Dok se skupštinsko zdanje u Bulevaru revolucije u Beogradu tresalo od pobedničkih tonova, bombatskih patriotskih izjava i verbalnog utrkivanja da se otkrije što više „domaćih izdajnika“ u vidu nezavisnih medija, dotle je na drugoj strani Atlantika, na Ist Riveru u Njujorku, Savet bezbednosti zasedao takoreći neprekidno od početka oktobra. Glavna tema i na jednom i na drugom skupu bila je situacija na Kosovu, i to im je jedino bilo zajedničko, mada su odluke ovog potonjeg imale daleko veću specifičnu težinu i dalekosežnije posledice“, piše Danas.

Članice Saveza vezbednosti UN tražile su puno i trajno ispunjenje Rezolucije o Kosovu, u kojoj se zahteva da Jugoslavija povuče svoje trupe i prekine akciju nad civilima.

Odlaganje intervencije koje je u ovom trenutku bilo očekivano, prema ocenama nekih analitičara, produkt su napora američkog posrednika Ričarda Holbruka na relaciji Beograd – Priština.

Kako piše londonski Gardijan, u Savetu se sve više sumnja u opravdanost i efikasnost vazdušnih udara protiv SR Jugoslavije. I dok Albanci za cilj imaju isključivo nezavisnost, prema pisanju ovog lista, nijedna zemlja članica ne podržava ništa više od autonomije Kosova.

„Niko nije potpuno siguran šta bi, pored čisto kaznenog efekta, postigli udari na srpske ciljeve, osim što bi verovatno učvrstili položaj Slobodana Miloševića“, ističe londonski list.

Gardijan ističe da bi ovakva intervencija mogla ugroziti i Dejtonski sporazum u Bosni i Hercegovini, „budući da su gospodin Milošević i njegovi štićenici i dalje u mogućnosti da tamo izazovu probleme“.

A Kontakt grupa je, tokom zasedanja na londonskom aerodromu Hitrou, donela šest zahteva za Miloševića: obustava nasilja, povlačenje snaga bezbednosti i teškog naoružanja, slobodan pristup Kosovu za humanitarne organizacije, potpuna saradnja sa međunarodnim sudom za ratne zločine, povratak izbeglica i početak pregovora o samoupravi za kososke Albance.

Kako prenosi FoNet, Kontakt grupa se ovom prilikom nije bavila pretnjama vojnom akcijom ukoliko se Milošević ne povinuje odredbama rezolucije Saveta bezbednosti 1199. Međutim, Kuk je novinarima izjavio: “ Nećemo pozvati Rusiju da odobri upotrebu sile. To je stvar za Nato“.

Tadašnji američki predsednik Bil Klinton izjavio je da se „moli Bogu“ da Milošević ispuni ove zahteve. On je, zajedno sa tadašnjim mađarskim premijerom Viktorom Orbanom izjavio nadu da se kosovska kriza može rešiti mirnim putem.

Klinton je, u pismu vodećim republikanskim senatorima, opisao plan NATO za intervenciju u Jugoslaviji kao „postepenu, ali efikasnu upotrebu sile iz vazduha“, u kojoj će srpske snage „trpeti sve intenzivnije udarce, sve dok se ne obezbedi njihovo povlačenje, kao i ostali uslovi koji se traže na Kosovu“. Plan predviđa seriju ozbiljnih vazdušnih udara po strateškim ciljevima na Kosovu, koji bi trebalo da  pošalju jasan signal vlastima u Beogradu, kao i sledeću fazu intervencije „sa progresivnim povećavanjem intenziteta i obima ciljeva“ ukoliko Milošević ne bude odreagovao kako je predviđeno.

Predsednik Demokratskog saveza Kosova Ibrahim Rugova govorio je da „Kosovo ima pravo na nezavisnost kao i druge bivše jugoslovenske republike“. Stanje na Kosovu on je ocenio kao teško i opasno i optužio srpske vojne i policijske snage da nastavljaju sa granitiranjem sela.

„Od 1990. godine Kosovo je okupirana zemlja i od tada je pod neprekidnom srpskom agresijom“, izjavio je Rugova.

A tadašnji predsednik vlade Srbije Mirko Marjanović u Prištini je izjavio da je osnovni cilj Vlade otvaranje perspektive razvoja Kosmeta u ekonomskom, kulturnom i civilizacijskom pogledu. Tada, kada su bili „poraženi albanski teroristi i separatisti“, kako prenosi Tanjug, bili su stvoreni uslovi za rešavanje svih ostalih aspekata problema na Kosmetu.

„Jačanjem civilnih struktura mi ukazujemo na prioritetne pravce našeg delovanja“, izjavio je tadašnji premijer.

U tom trenutku aktuelno pitanje – opstanak Radio Indeksa nakon zabrane emitovanja njihovog programa – ocenjeno je kao pitanje opstanka elektronskim medija u Srbiji.

„Ukoliko uspeju da nas uguše neće više postojati bilo koja nezavisna stanica i ovo je probni kamen elektronskim medija“, izjavio je Nenad Cekić, glavni i odgovorni urednik Radio Indeksa, povodom zabrane emitovanja programa tog radija, i istakao da je „maltretiranje zaposlenih  trajalo od sedam uveče do pola jedan, da im je prvo zabranjen ulazak u zgradu, a potom i iznošenje opreme“.

„Gospoda iz Vlade su kukavice. Dajte proglasite ratno stanje“, rekao je Cekić.