Dan nakon bombardovanja zgrade Radiotelevizije Srbije 23. aprila 1999. godine, procenjivalo se da je bilo „desetak“ poginulih, dok je 18 radnika bilo ranjeno.
Tek nekoliko dana kasnije, saopšteno je da je izvučeno šesnaestoro poginulih.
Kako je pisao Danas pre tačno 20 godina, od 150 zaposlenih, koliko ih je u tom trenutku bilo u zgradi, najviše je stradalo tehničko osoblje, jer se u ovoj zgradi nalazila kompletna emisiona tehnika, režija, stupio, tejp i šminkernica.
„U subotu umesto koncerta Pesma nas je održala, više desetina hiljada Beograđana je kod ruševina RTS odalo poštu žrtvama. Beograđani su na čelu kolone nosili simboličan transparent sa natpisom „Beograd je svet“, na kome je umesto slova o ucrtana meta“, pisao je Danas.
Prva dva sata nakon razaranja zgrade, RTS je koristila prostorije gradske TV Studio B, a zatim se razmestila na druge lokacije.
Kako su tada stanari okolnih zgrada rekli za Danas, te noći čula se samo „jedna potmula eksplozija, a zatim se pojavio crni gust dim i osetio se miris baruta“.
Eksplozija je oštetila i Crkvu svetog Marka, koja se nalazi na svega dvadesetak metara od zgrade RTS. Sveštenik te crkve rekao je reporteru Danasa da je oko 70 odsto staklenih površina na njoj ostalo oštećeno.
Oštećena je ostala i ruska crkva Svete Trojice, podvorje Moskovske patrijaršije u Beogradu, kao i dečije pozorište „Duško Radović“.
Iste noći u gradu se čulo još nekoliko snažnih detonacija, a granatirane su i trafostanice u Resniku i Zemun Polju, zbog čega neko vreme nije bilo struje.
Ove nedelje NATO bombardovanja pogođena je i rezidencija tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića na Dedinju, a u trenutku kada se napad desio, u njoj se nije nalazio ni Milošević, ni članovi njegove porodice.
Za četiri nedelje vazdušnih udara, poginulo je oko 500 civila, dok je preko 4.000 zadobilo je ozbiljne povrede, rečeno je tada na konferenciji za štampu u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova.
„U informaciji se navodi da je NATO avijacija izvela više od sedam hiljada napada na teritoriji SRJ u kojima je učestvovalo 700 ratnih aviona, od kojih 530 borbenih. Ispaljeno je više od 2.000 krstarećih raketa i bačeno više od šest tona eksploziva“, preneo je naš list.
Za ove četiri nedelje bez posla je, zbog potpunog uništenja industrijskih postrojenja, ostalo pola miliona radnika. Prema preliminarnim procenama, šteta koju su NATO vazdušni udari izazvali na industrijske, trgovinske i civilne objekte iznosila je desetak milijardi dolara, a samo u Vojvodini ta šteta je iznosila 3,5 milijarde dolara.
Avioni NATO u noći između 20. i 21. aprila gađali su 30 ciljeva – mostove, radio releje, skladišta nafte i municije i sedište Socijalističke partije Srbije na Novom Beogradu.
Rusija je, reagujući na gađanje petrohemijskih preduzeća, od kojih se većina nalazi u severnom i severoističnom delu Jugoslavije, upozorila na moguće loše posledice po rodnu zemlju u Vojvodini, sa koje je tada poticalo 90 odsto jugoslovenskih poljoprivrednih proizvoda.
Prema oceni tadašnjeg direktora ruskog Odseka za predviđanje ekoloških rizika, „uništavanje preduzeća petrohemijske i hemijske industrije prati znatno zagađenje atmosfere, rezervoara sa vodom, zemljišta i podzemnih voda veoma toksičnim i štetnim supstancama, poput hlora i njegovih sastojaka, kiselina, fenola i drugih otrovnih hemikalija“.
Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
